Sledećih šest meseci biće „veoma teško” za svet, zlokobno je juče, bez mnogo daljeg pojašnjenja, „predskazao” je saudijski ministar finansija Muhamed bin Abdulah el Džadran na samitu „Inicijative za buduće investicije” u Rijadu.
„Veoma je teško predvideti šta će se sve dešavati. Ali mogu vam reći da će to biti veoma teških šest meseci. Odgovornost zalivskog regiona je da pomogne širem svetu i obezbedi više saradnje”, istakao je Džadran na velikom skupu kojem prisustvuje elita američkog bankarstva, ali ne i zvaničnog Vašingtona.
Njegovo jučerašnje upozorenje stiglo je dan nakon što je saudijski ministar energetike princ Abdulaziz bin Salman na istom skupu skrenuo pažnju da je ta zemlja i dalje „najpouzdaniji svetski snabdevač naftom”. S te pozicije, princ Abdulaziz je naglasio kao svoju „duboku dužnost” da upozori svet kako bi „gubljenje (ispuštanje) zaliha za vanredne situacije moglo biti bolno u mesecima koji dolaze”. Saudijski ministar energetike pritom je izbegao da imenuje kome je tačno upućena ova „bolna” procena, ali nije propustio da pomene da je u aktuelnim energetskim odnosima s Amerikom Rijad izabrao da bude „zreliji partner”. „Stalno nas pitaju: Da li ste sa nama ili protiv nas? Ima li mesta da se kaže – mi smo sa saudijskim narodom?”, dodao je.
Koliko bi se ove primedbe mogle dopasti zvaničnom Vašingtonu, ostaje da se vidi. U krugu vodećih zalivskih izvoznika energenata, kao i na međunarodnim berzama, dobro je pritom poznato da SAD u ovom trenutku imaju najniže zalihe nafte od 1984. godine, kao i da Amerika trenutno raspolaže zalihama dizela za 25 dana.
U međuvremenu, neizvesno je šta je sve moglo da bude povod za ova dva gotovo simultana upozorenja Rijada. Da li objava Fatiha Birola, šefa Međunarodne agencije za energiju(IEA) da je svet usred „prve istinske globalne energetske krize”? Prema Birolu, ova energetska kriza je takva da je „svetu još potrebna ruska nafta”, pri čemu bogatiji deo sveta ipak ima „džokera”.
„Amerika i druge članice IEA još imaju silne količine (naftnih) zaliha, koje bi u slučaju poremećaja u snabdevanju mogle biti puštene”, istakao je Birol ove sedmice na Energetskom forumu u Singapuru.
Domaćini tog foruma zvučali su opreznije od Birola. „Globalni energetski sektor suočava se s dvostrukom krizom: s jedne strane s manjkom fosilnih goriva, a s druge s ozbiljnim klimatskim promenama, koje zbog suša i neočekivanih vremenskih prilika utiču na proizvodnju obnovljive energije. Ne izgleda da je ovo poslednja energetska kriza koju ćemo iskusiti”, naglasio je Gan Kim Jong, ministar trgovine Singapura.
Ako bi ova energetska kriza mogla da potraje još šest meseci, kako procenjuje Rijad, šta bi sve moglo da definiše dalje odnose vodećih proizvođača i potrošača energenata? Džejmi Dimon, izvršni direktor Džej Pi Morgan Čejs banke, ovih dana u Rijadu je optimista kad je reč o daljim energetskim odnosima vodećeg potrošača (Amerike) i „najpouzdanijeg snabdevača” (Saudijske Arabije). „Ostajemo saveznici i idemo napred”, procenio je Dimon.
U međuvremenu, Evropljani bi mogli da se nađu na novim iskušenjima kad je reč o nabavci energenata u narednih šest meseci. Posebno nakon nedavne ocena Đuzepa Borelja da je „EU vrt, a ostatak sveta džungla”, zbog koje je zvanični Abu Dabi pozvao v. d. ambasadora EU na razgovor pojašnjenja. Da li bi Boreljova opaska mogla da utiče na buduće energetske pregovore članica EU sa zalivskim izvoznicima, za sada je neizvesno.
U pripremama za sledeću rundu nabavke energenata za zimu 2024. Katar, vodeći svetski izvoznik tečnog gasa (LNG), izašao je ovih dana s novom preporukom, na znanje zainteresovanima.
„Celokupna trgovina naftom i gasom trebali bi da bude depolitizovana. Sporazume protiv slobodnog tržišta i sankcije treba napustiti”, poručio je u utorak na Forumu zemalja izvoznika gasa (GEFC) u Egiptu Saad Šerida el Kaabi, ministar energetike Katara.
