Pritisci će se i dalje povećavati zato što je pred Srbiju evropskim planom stavljen zahtev da ćuti, tj. da se ne protivi ulasku tzv. Kosova u Ujedinjene nacije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da može da se razgovara o elementima predloga ovog plana, ali da za Beograd nije prihvatljiv ulazak tzv. Kosova u UN, što je u više navrata i ponovio. Poslednji put je to bilo samo dan nakon briselskog sastanka s premijerom privremenih institucija u Prištini Albinom Kurtijem. Vučić je gostujući na RTS-u, gde je preneo detalje razgovora koje je imao, podvukao da „dok je on predsednik, neće potpisati ni formalno, ni neformalno priznanje Kosova, ni članstvo u UN”. Predsednik je istakao da će ovaj plan iz Brisela biti okvir pregovaračkog procesa. „Meni je rečeno da nema pregovaranja o tome. Ponavljam peti put, neću da učestvujem u implementaciji nekih stvari. Evo deseti put da ponovim. Rekao sam i Makronu, i Šolcu, i Lajčaku. Dok sam predsednik, neću potpisati ni formalno, ni neformalno priznanje Kosova, ni članstvo u UN”, rekao je Vučić.
Možda vas zanima
Podsetimo, u evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, u članu četiri, a koji je objavljen na sajtu Evropske službe za spoljne poslove, stoji da „strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”. A upitan kakve su šanse da se evropski predlog promeni, Vučić je odgovorio „nikakve”. Objasnio je da se mapa puta tiče toga da se dogovorimo šta će biti implementirano, ali da on „neće da implementira prijem u UN”. Mi, kazao je, pravimo implementacioni plan, zato će dolaziti Lajčak u Prištinu. „Spremni smo da pregovaramo o implementacionom planu, a ovo neću da potpišem”, poručio je. Na ove izjave reagovao je premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti. Bez obzira na to što evropski predlog o normalizaciji odnosa nije potpisan, Kurti je ustvrdio da ga predsednik Srbije krši upravo u članu četiri.
Početkom februara, na sednici Narodne skupštine, na kojoj je usvojen izveštaj Kancelarije za KiM, Vučić je ocenio kao besmislice navode pojedinih opozicionih stranaka da on ne sme eksplicitno da kaže da nije za Kosovo u UN. „Da ponovim, jer nekim ljudima ne vredi govoriti toliko puta: nisam za Kosovo u UN i nikada neću priznati nezavisno Kosovo i nikada neću uraditi ništa u njihovu korist. Gde je kraj tih laži”, rekao je Vučić.
A kako za „Politiku” objašnjava karijerni diplomata Zoran Milivojević, evropski plan ovako kako je sročen ide u susret de fakto priznanju. „Zbog toga mi imamo rezerve koje imamo. On bi trebalo da stvori uslove da se proces prema priznanju, prema onom pravno obavezujućem sporazumu, nastavi”, ukazuje Milivojević. Naglašava i da se ponovo obnavlja priča o verifikaciji kosovske državnosti. I to pre svega na ovom nivou, koji je pod zapadnom kontrolom, a to su ovih pet država članica EU i četiri članice NATO-a i da se proces dalje nastavi.
Ako se uzme u obzir trend otpriznavanja jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti i sve ovo pomenuto, jasno je da projekat „Kosovo” nije uspeo. Stoga se treba očekivati da pritisci na Srbiju idu u pravcu potvrđivanja i priznavanja kosovske državnosti. „Krajnji cilj su UN, naravno, puna potvrda kosovske državnosti i prolaz tzv. Kosova kao države, pre svega u funkciji širenja NATO-a, ne toliko EU, koliko NATO i potpuno zaokruženje ovog prostora, nove granice na Balkanu i završetak procesa koji je počeo NATO agresijom. To je u osnovi cele strategije”, navodi sagovornik našeg lista i dodaje da je reč o promeni taktike. U okolnostima ukrajinske krize, rata, podele sveta, globalnih problema Zapada i nemogućnosti Zapada da i dalje dominira svetom, izvesno je da će na Srbiju biti vršeni žestoki pritisci da prihvati ulazak Prištine u UN.
Milivojević objašnjava da je porasla cena i regiona, posebno u srpskom regionu, i da sve zavisi od Srbije. „Procena je da se s rešavanjem kosovskog pitanja na liniji zapadnih interesa, rešava i uticaj Rusije na ovim prostorima i zbog toga je u prvom planu Kosovo, a ne sankcije”, ističe sagovornik našeg lista. Srbija ni pod kojim uslovima ne sme da dopusti ulazak Prištine u UN zato što bi to značilo odricanje od sopstvene državnosti. Srbija je u međunarodno priznatim granicama, koje podrazumevaju KiM u njenom sastavu, članica Ujedinjenih nacija. „To je ono što garantuje Rezolucija 1244, koja podrazumeva KiM u njenom sastavu. Onog trenutka kada bi tzv. Kosovo postalo članica UN u svojim granicama, onda istog trenutka Srbija u njenim granicama ne postoji de fakto i de jure. Onda bi Srbija bila članica UN u novim granicama – bez KiM. To je ozbiljna stvar”, upozorava Milivojević i podvlači da naša država ne bi više postojala od tog trenutka. Ističe i da ako bismo to dozvolili sada, ne samo što bismo doveli u pitanje našu državu, ovu koju zvanično imamo, već bismo morali odmah da ukinemo Ustav i sve skupa, kao i da se verifikujemo kao nova država u UN, bez „države Kosova”.
Milivojević u tom kontekstu podvlači da postoje tri elementa, odnosno pravni, faktički i politički. U pravnom smislu, ako bi Srbija prihvatila da Priština dobije stolicu u UN, onda bi prihvatila da je to slučaj „sui generis”, i da niko ne može da se poziva na to, počevši od Rusa pa nadalje. „To je potvrda njihove teze o slučaju ’sui generis’ sa svim posledicama vezanim za međunarodno pravo”, navodi naš sagovornik. U političkim smislu, ističe, to ja amnestija Zapada za 1999. godinu. A u faktičkom smislu je to odricanje od države Srbije u granicama u kojima je priznata kao članica UN, podvlači Milivojević i dodaje da se zbog toga radi na otpriznavanju. Kako ističe, pristankom na ulazak KiM u UN, Srbija se ne bi odrekla južne pokrajine samo u nekakvom istorijsko-psihološkom, što bi neki rekli „mitološkom” smislu, nego bi se i faktički odrekla svoje države.
Dobili smo vetar u leđa s reafirmacijom međunarodnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta u slučaju Ukrajine, podvlači naš sagovornik. „Sada se svet podelio i njegove tri četvrtine su na našoj strani kada je reč o tome. Ovih 28 zemalja, koje su promenile stav i otpriznale Kosovo, promenile su ga upravo zbog toga. Razumeli su da to i nekom drugom sutra može da se desi, da se dovede u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet, kao što ga je Rusija dovela u pitanje u slučaju Ukrajine. Primenjen je isti metod: osporavanje međunarodnog prava upotrebom sile, to je Rusija uradila, ali to je i nama uradio NATO”, zaključuje naš sagovornik.Antrfile
Rajić: Bitno očuvati mir, stabilnost i postići konsenzus
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje da Srbija nema mogućnost da spreči niti da dozvoli da tzv. Kosovo postane punopravna članica UN, jer je to u nadležnosti SB UN. Ukoliko bi teoretski SB dao saglasnost na aplikaciju tzv. Kosova, oni bi mogli da postanu punopravna članica, čak i protivno našem stavu. „Naš stav je jasan. Mi ne priznajemo tzv. Kosovo, mi se protivimo članstvu tzv. Kosova u UN i mi u tome istrajavamo, istrajavali smo i istrajavaćemo i dalje”, ističe Rajić. Pritisci na Srbiju biće sve žešći, imaćemo kombinovane pritiske spolja i iznutra i zato je veoma važno da se očuva makar minimum nacionalnog jedinstva, ukazuje Rajić za „Politiku”.
Možda vas zanima
Bez obzira na političko opredeljenje, smatra naš sagovornik, svi treba da stanu na stranu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer KiM nije pitanje na kom se ubiraju politikantski poeni. „Niti je sudbina države u kontekstu njenih odnosa sa Zapadom u 21. veku pitanje na kome se ubiraju politički poeni, niti to sme da bude. Politika ove države je jedina ispravna i ja bih je okarakterisao kao „ni rat, ni pakt, ni grob, ni rob”. Nama ne treba novi 27. mart, nama ne treba povratak u devedesete, nama ne treba ni odricanje od našeg identiteta. Imamo svoje legitimne interese, mi smo takođe svesni realnosti u kojoj se nalazimo i načina na koji te svoje legitimne interese najboljim mogućim metodama možemo da očuvamo”, podvlači Rajić i dodaje da ih možemo očuvati samo ukoliko smo dovoljno jedinstveni, jaki, imamo naše „crvene linije” koje ne prelazimo i takođe ne želimo da ulazimo u sukob sa Zapadom. Taj manevarski prostor je uzak, biće sve uži, kako smatra, i zato je bitno očuvati mir, stabilnost i postići konsenzus što je širi mogući u našem društvu.
