Gori je, u intervjuu agenciji Beta, rekao da su politički odnosi dve zemlje „na visokom nivou”, a da poziciju trećeg najvećeg trgovinskog partnera Srbije Italija želi da ojača i kroz predstojeći Poslovno-naučni forum u Beogradu, koji će obeležiti „početak nove faze” u ekonomskim odnosima Rima i Beograda.
„Italija i Srbija se mogu pohvaliti odličnim odnosima na svim nivoima. Beograd je strateški partner za Italiju, dok čitav prostor Zapadnog Balkana sada ponovo zauzima centralno mesto u italijanskoj spoljnoj politici”, kazao je Gori.
Italijanski ambasador je naveo da su interes i prisustvo Italije na Balkanu „stalni elementi” njene spoljne politike, i dodao da je za obnovljeno interesovanje Rima za region zaslužan ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Antonio Tajani, koji je i potpredsednik vlade Đorđe Meloni, formirane u oktobru prošle godine.
Gori je rekao da Italija oduvek podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije i doprinosi očuvanju stabilnosti regiona slanjem trupa u misije Kfor i Euleks, na Kosovu, i Altea u Bosni i Hercegovini.
„Zajednička poseta Beogradu italijanskih ministara spoljnih poslova i odbrane, Antonia Tajanija i Gvida Krozeta, prošlog novembra, važan je signal koji ukazuje na značaj koji nova Vlada Italije pridaje ovom području”, kazao je Gori.
Naveo je da je to „polazna tačka političkog procesa koji Italiju vidi veoma angažovanu na Balkanu, počevši od podrške predlogu Evropske unije za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine”, i dodao da je „ruska agresija na Ukrajinu učinila potrebu za smirivanjem novih izvora tenzija još aktuelnijom, posebno na Zapadnom Balkanu”.
Gori je rekao da će Italija nastaviti da „snažno podržava” integraciju Srbije i Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ocenivši da je to „odlučujući momenat za budućnost regiona”.
Italijanski diplomata je kazao da „razume frustraciju” velikog dela građana Srbije, budući da pristupni pregovori sa Evropskom unijom traju već devet godina.
„Međutim, države kandidati moraju da pojačaju reformske napore, dok je Evropska unija pozvana da dodatno konkretizuje proces pristupanja, s obzirom na to da je proširenje najvažniji alat koji ima na raspolaganju i za smanjenje geopolitičkog uticaja drugih aktera”, naveo je Gori.
Upitan da izdvoji ključnu prepreku bržem napretku Srbije ka članstvu u EU, Gori je rekao da je Beograd poslednjih godina radio na usklađivanju sa evropskim standardima u mnogim oblastima, u najskorije vreme u sektoru pravosuđa, „postižući značajan napredak”, ali da „suština danas nije u identifikovanju jedne ili više prepreka, već u pronalaženju načina za vraćanje dinamike procesu proširenja i njegovoj moći transformacije”.
Govoreći o bilateralnim ekonomskim odnosima, Gori je rekao da je trgovinska razmena Srbije i Italije u 2022. godini dostigla novi rekord od preko 4,5 milijardi evra, što je za 10,5 odsto više u odnosu na 2021. godinu.
„Italija je i dalje treći po veličini trgovinski partner Srbije i drugi najveći evropski partner, posle Nemačke. Glavne stavke italijanskog izvoza u Srbiju su industrijske mašine, prediva, koža, gvožđe i čelik, električne mašine i oprema, vozila. Italija, pak, uvozi iz Srbije odeću, žitarice i obuću”, kazao je.
Ocenio je da su ti podaci „značajni, ali da to nije dovoljno”, i dodao da Italija „želi da obnovi preduzetničko prisustvo u Srbiji u novim oblastima sa visokotehnološkim sadržajem”.
„Mislim pre svega na zelenu i energetsku tranziciju, održivu poljoprivredu i veštačku inteligenciju. Poslovno-naučni forum koji je zakazan za 21. mart poslužiće da se, makar i simbolično, obeleži početak nove faze u ekonomskim odnosima Rima i Beograda”, naveo je Gori.
On je ukazao da su očekivanja od Poslovno-naučnog foruma Srbija-Italija „svakako dosta velika”, navodeći da je učešće potvrdilo oko 140 italijanskih kompanija, među kojima su i velike grupe i mala i srednja preduzeća.
„To nam daje nadu da će iz ovog događaja proizaći nove saradnje i nova ulaganja. Sektori koji najviše obećavaju su svakako sektor zelene tranzicije, poljoprivredne tehnologije i infrastruktura, koji predstavljaju tri stuba na kojima smo bazirali Poslovno-naučni forum”, dodao je.
Gori je rekao da su italijanske investicije u Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije, premašile milijardu evra u periodu od 2010. do 2022. godine.
„Prema statistici RAS, i dalje smo među vodećim investitorima po broju i kvalitetu projekata. Naše kompanije, njih preko 1.200 sa italijanskim kapitalom, zapošljavaju oko 50.000 radnika, ako uzmemo u obzir i kooperante, i ostvaruju više od 5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda”, kazao je Gori.
Izrazio je uverenje da uz te, „veoma značajne brojke”, postoji i jedan važan faktor koji pomaže italijanskim kompanijama u Srbiji, ljudski faktor.
„Italijanski preduzetnici, sa kojima Ambasada organizuje povremene sastanke, u proseku su veoma zadovoljni poslovnim okruženjem i tržišnim mogućnostima, ne samo zbog interesantnih podsticaja za internacionalizaciju kompanija, već i zbog kulturne bliskosti naših naroda koja olakšava kontakte. Stoga nije slučajno što su mnogi od njih već proširili ili planiraju da prošire svoju delatnost u Srbiji”, naveo je.
Gori je rekao da je Rimu veoma bitan i Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, koji će biti održan u maju, budući da će Italija ove godine biti zemlja partner na toj tradicionalnoj manifestaciji.
„Zahvaljujući kancelariji italijanske Agencije za spoljnu trgovinu (ICE), na sajmu će učestvovati oko 30 italijanskih kompanija iz poljoprivrednog sektora, a organizovaćemo i tematske seminare na visokom nivou. Uz to, zajedno sa Italijanskim institutom za kulturu, pripremamo razne kulturne događaje kako bismo obogatili ponudu u nedelji održavanja sajma”, kazao je.
Kulturnu saradnju Srbije i Italije Gori je ocenio kao „odličnu i dugotrajnu”, navodeći da srpska publika uvek pokazuje veliko interesovanje za italijansku kulturu u svim njenim oblicima i na svim poljima.
„Veliki uspeh imaju kursevi jezika i svi kulturni događaji koje Italijanski institut za kulturu organizuje, često u saradnji sa Ambasadom, kako u Beogradu, tako i u drugim mestima u Srbiji. U skorijoj budućnosti imamo u planu nekoliko važnih kulturnih događaja, počev od onih vezanih za italijansku modu, koji će biti organizovani pre svega u maju u Beogradu”, naveo je Gori.
On je ukazao i da je Ambasada krajem januara organizovala posetu Srbiji italijanske turističke asocijacije Federturizmo, koja deluje pri udruženju Konfindustrija. Tom prilikom su, kako je naveo, ostvareni kontakti sa svim relevantnim srpskim institucijama, od Turističke organizacije Srbije, preko Beogradskog i Novosadskog sajma, do strukovnih udruženja, kako bi ponovo oživela turistička ponuda u oba smera.
Za to je zaslužna i saradnja sa avio kompanijom Er Srbija, koja će od proleća aktivirati čak 10 direktnih letova između Beograda i Italije, kazao je italijanski ambasador.