Mini, italijanski general koji je komandovao jedinicama Kfora na Kosovu i Metohiji od 2002. do 2003. godine, govorio je o „podudarnostima“ između Kosova i Metohije nekad, i Ukrajine sad, u intervjuu za „Novosti“ godinu dana od početka specijalne vojne operacije Rusije.
„ Zavijaju sirene, 9. marta bombardovana je bolnica gde se nalazi porodilište u Marijupolju, Zelenski tvrdi da se desio „masakr trudnica i novorođenčadi“. Reč je o montaži, tvrdi ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Odmah potom, u momentu kada Lavrov treba da se susretne sa ukrajinskim kolegom u Turskoj radi pregovora, bombardovano je pozorište u Marijupolju gde je bilo sklonište za civile. Kijev saopštava da su to uradili Rusi, Moskva da je to podvala neonacista iz ukrajinske brigade Azov. Rezultat – mirovnih pregovora nema, rat se nastavlja. Slične stvari dešavale su se i pre nego što je NATO bombardovao Srbiju, već dogovoreni susreti otkazivani su zbog „strašnih zločina“ koji su „iznenada“ otkrivani.
Vi mislite da se može reći kako se neki događaji u Ukrajini „režiraju“ sa namerom?
„Istina će se saznati na kraju rata i u zavisnosti od toga ko će u njemu pobediti. U međuvremenu, Zapad nastavlja sa doturanjem još efikasnijeg oružja Ukrajini, mir nikako nije na vidiku. Slične stvari dešavale su se i na Kosovu 1999. u momentu kada je situacija na terenu išla u prilog Srbiji. Međutim, Srbija dopušta da dođe jedna misija OEBS, dolazi njih desetak, a šef misije je američki ambasador Vilijem Voker, kojeg informiše „Vinel korporejšn“. Pre razgovora „o miru“ između NATO i Srbije, srpska policija organizovala je dolazak grupe novinara koji su hteli da se upoznaju sa antiterorističkim operacijama. Sastanak je bio u Račku, stižu novinari i „slučajno“ u jami nalaze pedesetak tela obučenih u civilna odela! Voker žuri da saopšti kako je reč o masakru koji su počinili Srbi, govori o „stotinama nedužnih žrtava među kojima su žene i deca poklani u masovnoj egzekuciji“, grmi demokratija državnog sekretara SAD Medlin Olbrajt. Odmah se otkazuje dogovoren razgovor u Parizu, a brzo potom uslediće i bombardovanje vaše zemlje“.
Da li mislite da albanski narod na KiM podržava poteze rukovodstva u Prištini prema Srbima?
„Albanska populacija sve je kompaktnija u mržnji prema Srbima, Romima i drugim manjinama. I gotovo jedinstvena u slavljenju otpora i patriota. Bilo je ne više od 2.000 boraca koje je „usvojio“ NATO, ali posle bombardovanja je „ubačeno“ ostalih 23.000. Oko 600.000 Albanca, od ukupno milion stanovnika, bilo je evakuisano kako bi bilo omogućeno bombardovanje, ne udaljavajući se više od dvadesetak kilometara od granice Makedonije i Albanije. Na Kosovo će se posle vratiti mnogi, deo je rasejan po čitavom svetu, ili ostaju u zemljama koje su ih ugostile“.
A Srbi koji žive u enklavama, ali i u Severnoj Mitrovici izloženi su gde god da krenu nasrtajima, pucanju, žive u strahu?
„Oko 200.000 Srba pobeglo je od rata ili osvete. Njihove kuće su zapaljene, okupirane, fabrike razrušene, poljoprivredna dobra napuštena, u nekim delovima KiM ono malo što je opstalo zaštićeno je vojnim snagama. Sećate se, grčki bataljon štitio je baku u Južnoj Mitrovici i pratio je da kupi hleb, a unuku u školu sa druge strane mosta.
Italijanski vojnici više od 23 godine štite četiri sveštenika u manastiru Dečani. Pre 20 godina dve monahinje su bile onemogućavane da gaje kupus u selu Drenica. Niko ih nije štitio“.
Da li naoružanje koje je obećano Kijevu može da promeni momentum u konfliktu Rusije i Ukrajine?
„Ono američko kao i evropsko, posebno nemačko oružje, mogu da daju razliku u kvalitetu napada i odbrane u Ukrajini, ali sumnjam da će biti dovoljnih količina za preokret. Ruske oružane snage, po tradiciji, imaju veliki broj oklopnog oružja. Ako bi se nabavka sa Zapada limitirala na 10 do 15 tenkova po jednoj zemlji, to ne bi bilo dovoljno ni za direktni frontalni sukob, niti za jednu odbrambenu borbu, jer bi u svakom slučaju trebalo da budu podržani od vazdušnih snaga i artiljerije“.
Da li se nešto promenilo u propagandi od početka ratnih sukoba?
„Ima naznaka da Zapad i Amerika postaju umorni. Šef CIA već je opomenuo ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da od avgusta američka podrška može početi da se smanjuje. Približavaju se izbori, predsednik SAD Džozef Bajden pokušaće da osvoji drugi mandat. I Ukrajinci postaju umorni od korupcije. U Ukrajini je u toku kampanja koja promoviše potkazivanje. Ukrajinci prijavljuju susede i sopstvene šefove sa bogatstvom koje se ne može opravdati platama. I vlada ohrabruje tu kampanju u nadi da se bes naroda neće okrenuti protiv nje.