Kina je na godišnjicu početka sukoba u Ukrajini, objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o tom ratu i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore. U dokumentu pod nazivom „Stav Kine o političkom rešavanju ukrajinske krize”, koji je objavljen onlajn, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova navodi da će Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u nastavku mirovnih pregovora, preneo je Si-En-En. Kina želi da spreči da kriza u Ukrajini izmakne kontroli i napominje da su dijalog i pregovori jedini održivi načini za rešavanje sukoba, navodi se u dokumentu. Peking poziva na prekid vatre i postepenu deeskalaciju i ublažavanje situacije, preneo je Rojters.
„Sukob i rat nikome ne koriste. Sve strane moraju ostati racionalne i uzdržane, da izbegavaju raspirivanje plamena i zaoštravanje tenzija i spreče dalje pogoršanje krize ili čak izmicanje kontroli”, navodi se u saopštenju.
Posle svake tačke sledi paragraf koji objašnjava stav Kine, ali nema konkretnih predloga o tome na koji način bi kineski stavovi trebalo da se postignu. Dvanaest tačaka dokumenta su: poštovanje suvereniteta svih zemalja, napuštanje hladnoratovskog mentaliteta, prekid neprijateljstava, nastavak mirovnih pregovora, rešavanje humanitarne krize, zaštita civila i ratnih zarobljenika, očuvanje bezbednosti nuklearnih elektrana, smanjenje strateških rizika, olakšavanje izvoza žitarica, zaustavljanje jednostranih sankcija, održavanje industrijskih i lanaca snabdevanja stabilnim i promovisanje postkonfliktne obnove.
Ukrajina je ocenila da je kineski dokument dobar znak i saopštila da očekuje da Kina bude aktivnija u podršci Kijevu. Otpravnica poslova ukrajinske ambasade Žana Leščinska rekla je da se nada da Kina poziva i Rusiju da zaustavi rat i povuče svoje trupe. Dodala je da bi Peking, kao strana koja se sama proglasila za neutralnu, trebalo da razgovara i s Moskvom i s Kijevom, a da sada, kako je rekla, vidimo da Kina ne razgovara s Ukrajinom.
„Želeli bismo da vidimo Kinu aktivniju i želeli bismo da Kina učini više da rat bude okončan”, rekla je Leščinska.
Ona je kao dobar znak ocenila to što je kineska vlada objavila taj dokument i kao dobru činjenicu da Kina pokušava da bude više uključena u globalne napore da se okonča rat u Ukrajini.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak, međutim, bio je nešto oštriji. Poručio je da svaki plan za okončanje rata mora da uključi povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. godine. „Bilo koji ’mirovni plan’ koji bi uključivao samo prekid vatre i, kao rezultat, novu liniju razgraničenja i nastavak okupacije ukrajinskih teritorija, ne govori o miru, već o zamrzavanju rata, ukrajinskom porazu i narednoj fazi ruskog genocida”, napisao je on na „Tviteru”, preneo je Rojters.
Podoljak je istakao da je ukrajinska pozicija poznata – povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. godine. Reč je, inače, o granicama u vreme raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
U komentaru na kineski plan savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je rekao za Si-En-En da je po njegovom mišljenju najznačajnija prva tačka, kojom se predviđa „poštovanje suvereniteta svih zemalja”. „Moja prva reakcija na to je da možemo da stanemo na tački jedan, a to je poštovanje suvereniteta svih država. Ovaj rat bi mogao da se završi sutra ako Rusija prestane s napadima na Ukrajinu i povuče svoje snage. Ukrajina nije napala Rusiju, NATO nije napao Rusiju, SAD nisu napale Rusiju. Ovo je rat koji je Putin izabrao da vodi”, rekao je Salivan.
NATO i EU su rezervisani prema kineskom dokumentu. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg izrazio je rezervu prema kineskom predlogu za prekid sukoba i saopštio da Peking nema veliki kredibilitet kao posrednik.
„Kina nema veliki kredibilitet pošto nisu osudili protivpravnu invaziju na Ukrajinu”, rekao je Stoltenberg novinarima u Talinu, dodajući da je Peking potpisao sporazum s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom samo nekoliko dana pre početka rata, prenosi Rojters.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da Kina nije ponudila mirovni plan, već neke principe. Rekla je da oni moraju biti „sagledani u određenom kontekstu”, a to je, kako je navela, „činjenica da se Kina već svrstala” potpisujući sporazum o neograničenom prijateljstvu s Rusijom neposredno pre napada na Ukrajinu.
„Tako da ćemo, naravno, razmotriti principe, ali ćemo ih posmatrati u kontekstu u kojem je Kina zauzela stranu”, dodala je predsednica Evropske komisije.