„Profesionalni snajperisti pridružiće se našim redovima. Naši komandosi iz Jedinice za specijalne operacije prolaze specijalnu snajpersku obuku u Jordanu sa svojim kolegama iz Snaga za specijalne operacije zemlje domaćina”, naveo je Mehaj u objavi na fejsbuku. Uvidom u objavljene fotografije, kadeti sa Kosmeta prolaze širu taktičku borbenu upotrebu u zatvorenom prostoru. Ona uključuje upotrebu eksploziva za nasline ulaske u objekte.
Ova informacija dolazi posle odlaska sastava jačine voda, na tri godine, na Foklandska ostrva i posle odluke privremenih prištinskih institucija da za gotovo 55 odsto povećaju budžet za vojsku koju po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 ne bi smeli ni da imaju.
Pre dolaska u Jordan svi potencijalni snajperisti su morali da prođu psihofizičke testove. Teško je očekivati da bi oni mogli bidi upotrebljeni u eventualnom ratu na severu Kosova ili u preševskoj dolini jer za tako nešto bi morali da prođu dodatne obuke”, navodi jedan dobar poznavalac bezbednosnih prilika u regionu.
Prilikom nedavne krize na severu Kosova, osim specijalnih policijskih jedinica, u blizini administrativne granice su bili i pripadnici KBS-a koji ni po jednom osnovu tamo ne bi smeli da budu. Prema srpskim bezbednosnim podacima, na severu pokrajine bila su trojica snajperista koji su bili mahom smešteni blizu Leposavića i severnog dela Kosovske Mitrovice.
Uprkos obuci za snajperiste u Jordanu, Srbi sa severa mnogo više pažnje trebaju da posvete specijalnim policijskim jedinicama koje su odavno dobile nalog da, kad god mogu, provociraju Srbe u automobilima. Pripadnici KBS-a koji prođu obuku u Jordanu, svoje veštine mogu da najbolje koriste u sličnim uslovima, kao što su recimo pustinja i visoke temperature, pa se smatra da se oni tamo obučuavaju za neke druge ratove na Bliskom istoku.
Kako „Politika” nezvanično saznaje, na predlog Velike Britanije, moguće je da krajem godine, nekoliko pripadnika KBS-a bude na obuci u jednoj NATO bazi u Nemačkoj gde su slične vremenske prilike, ali i okruženje (sa dosta zelenila) kao na Kosovu i Metohiji. Do sada, Amerika nije pozivitno odgovorila na ovaj zahtev čekajući da dođe do konačnog ili ozbiljnog napretka u dijalogu Beograda i Prištine.
Darko Trifunović iz Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost kaže za „Politiku” da nije uopšte iznenađen obukom tzv kosovskih vojnika u Jordanu, jer podseća, neke arapske zemlje su priznale nezavsnost tzv. Kosova.
„U tome ne vidim nikakav problem, jer te zemlje koje su priznale Kosovo smatraju da mogu da vrše obuku vojnih jedinica. Zar stvarno neko misli da nekoliko priučenih snajperista mogu da naprave problem profesionalnoj Vojsci Srbije? Ti koji tako kažu, podcenjuju našu vojsku, ali naše bezbednosne službe”, kaže Trifunović.
A bivši oficir KOS-a Ljuban Karan za naš list kaže da ga ne iznenađuje to što se pod okriljem Nato pakta, obučavaju za snajperiste takozvani vojnici Kosova. Kaže da svako ko misli da je jordanska vojska naivna pogotovo po pitanju specijalnih jedinica se grdno vara i navodi da oni imaju tri brigade koje spadaju u specijalne jedinice.
„Jedna je brigada kraljevske garde, druga je bigada rendžera i treća je vazdužno –desantna brigada. Imaju vrlo dobru obuku jer ih obučavaju najbolji zapadni instruktori. SAD i Jordan od 2021. godine imaju ugovor o bezbednosnoj saradnji tako da američka vojska ima dozvolu kretanja kroz Jordan i za formiranje baza. Povezujemo direktno što su Albanci otišli u Jordan sa SAD, jer da oni nisu dali zeleno svetlo oni ne bi bili tamo”, kaže Karan.
Navodi da je to samo počektak jer su sada prvo odabrali snajperiste jer ih ima malo, a sledeća grupa je neka druga specijalnost i na taj način prave od KBS neku vrstu specijalnih jedninica. Kada se završe kompletne obuke, na Kosmetu ćemo imati, smatra Karan, obučenu jedinicu, od kojih će svaki pripadnik te jedinice biti tempirana bomba.
„Snajperisti su opasno zato što od ranije planiraju da sa distance deluju po viđenijim ljudima kada se organizuju protesti. Tako bi mogli da ih ubiju iz daljine, a da to uz pomoć svojih medija da prikažu kao sukob između mafijaških krugova”, zaključuje Ljuban Karan.