Tvrdi ovo u intervjuu za NIN visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, čiji mandat Republika Srpska ne priznaje.
On ističe da je nekada bolje ne razgovarati, već pustiti da se priča sama razvije.
U jednom intervjuu ste izjavili da je bilo signala da zvaničnici iz Srpske žele da se sastanu i razgovaraju s Vama. Ko Vas je kontaktirao, kada i kojim povodom?
Ponekad ljudi kontaktiraju sa mnom ili sa nekim iz mog tima, ali ne žele da se njihovo ime pominje u javnosti, i to poštujem.
Možda vas zanima
Vaš dolazak na mesto Visokog predstavnika obeležile su kontroverze. Dve stalne članice Saveta bezbednosti UN, Kina i Rusija, ne priznaju Vaše imenovanje, jer niste prošli proceduru u UN. Ne priznaju vas ni zvaničnici Republike Srpske i, bar zvanično, odbijaju da se sa Vama sastanu. Kako gledate na to?
To se sve čini komplikovanijim nego što mora da bude. Čini mi se da Rusija nije mnogo o tome razmišljala, jer ne vidim razlog za njihovo protivljenje – moji prethodnici su imenovani na isti način. Vidim, međutim, mogućnost za radne kontakte sa Srpskom, a imam i prednost jednoglasne podrške međunarodne zajednice, ako izuzmemo Rusiju. Moj prethodnik, Valentin Incko, nije imao tu privilegiju. Bio je prepušten sebi. Ako neko ne želi da razgovara sa mnom, može da razgovara sa EU ili SAD. Mimo toga, srećan sam što u stvarnosti sve ide pristojno, i što Beograd i Banjaluka različito gledaju na situaciju.
Kako to Beograd gleda?
U Beogradu me dočekuju sa svim počastima. Nisu važne počasti, naravno, nije to ništa lično, već je važno što se moja funkcija i dužnost prihvata. Dopustite mi da kažem i da koristim to što sam u ovom regionu već 30 godina, na ovoj ili onoj funkciji, pa mi je prednost i to što mnoge ljude poznajem.
Novi nesporazum s liderima Republike Srpske je, ipak, izbio kada je 9. januara ove godine obeležavala svoj dan, a Ustavni sud BiH ovaj događaj proglasio neustavnim. Rekli ste da se mogu slaviti i državni praznici i praznici entiteta, ali na drugačiji način. Šta je za vas bilo sporno, orden dodeljen Putinu ili nešto drugo?
Orden dodeljen Putinu jeste posebna priča, a savetovao bih Dodiku da to ne čini. Nije važno što je Putin Rus, već to što je u Evropu doneo rat. Način na koji se 9. januar proslavlja opterećuje druge. Gotovo je vreme pseudovojnih parada. Kulturni i integrativni pristup bi bio u redu. Pitanje je šta Dodik hoće da pokaže performansima u ovom stilu. Mislim da je politička tolerancija neophodna ako razmišljamo o evropskim ili regionalnim integracijama, a Dodik se u mlađim danima činio otvorenim upravo za tako nešto. Mislim da bi se sa mnom saglasio kada sam ga prvi put sreo, 2008. ili 2009.
BiH je u neobičnoj situaciji povodom rata u Ukrajini. Država je uvela sankcije Rusiji zbog agresije, a istovremeno Dodik ne krije svoju bliskost s Putinom. Kako gledate na ovu činjenicu?
Mislim da većina stanovnika BiH, nezavisno od nacionalnosti, ne želi bilo kakvu umešanost u taj rat, jer su toga imali dosta. BiH je suviše mala da bi se igrala sa svetskim silama. Nije potrebno poricati veze s Rusijom, sa ruskom kulturom. Nekada, međutim, morate da budete jasni. Prijatelju morate da kažete da greši. Vladimire Vladimiroviču, grešite. I to ne razumem u Dodikovom ponašanju.
Šta Dodik pokušava da pokaže bliskošću s Putinom?
Teško mi je da zamislim da Putin zavisi od Dodika. Nadam se, onda, da to ne znači kako Dodik misli da zavisi od Putina. Ako ne zavisi, bilo bi bolje da pokaže nezavisan stav. Ne vidim da se bilo ko tako ponaša. Ako Dodik nešto duguje Putinu, a ne znam šta bi to moglo da bude, imamo problem.
Kako gledate na to što Dodik često govori o referendumu o nezavisnosti Republike Srpske?
O referendumu je počeo da govori još 2014. ali je jasno – Dodik nema pravo da organizuje referendum o nezavisnosti Srpske, on ne bi bio zakonit po Dejtonskom ustavu. Ponudio bih mu sledeće – ako imate precizne ideje o budućoj saradnji unutar države, molim vas da sednemo i razgovaramo o Ustavu, ali ne o referendumu. Dodao bih i da su prošla vremena u kojima je mogao da računa na većinu.
Da li je to pitanje bitno za njegove glasače?
Po onome što znamo, nije. Većina ne mari za to, već za bolje uslove života. Referendum je populistički instrument kojim se iz javnosti sklanjaju druge teme. Preporučio bih mu da radi u korist ljudi, da govori o stvarnim pitanjima. Verovatno bi trebalo da razmisli i o tome da je predsednik Srbije jasno rekao da poštuje teritorijalni integritet BiH.
Možda vas zanima
Nedavno ste se u Londonu predložili finansijsko uslovljavanje Republike Srpske umesto sankcionisanja političara. Zašto ste to predložili i da li ste svesni da bi ta mera više pogodila građane nego političare?
Već smo govorili o finansijskom uslovljavanju. EU i Nemačka smatraju da će to prisiliti političare na racionalno ponašanje, što će povećati šanse da novac zaista stigne do naroda.
