– Ti događaji se ne mogu geološki povezati. Ovi zemljotresi u Srbiji su posledica ljudske aktivnosti, naročito oni u istočnoj Srbiji, gde je tlo inače stabilno. Posledica su eksploatacije i eksplozije na površinskim kopovima. Isuviše su blagi, ne izazivaju pomeranje, nema deformacija, ne mogu se osetiti, pa se beleže samo uz pomoć instrumenata – dodaje Milovanović i ističe da nema mesta za paniku.
Gde, u koliko sati i koje je jačine bio zemljotres informacije su koje se nalaze na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda. Automatski izveštaji sačinjavaju se na osnovu podataka nacionalne mreže seizmoloških stanica, ali i regionalne virtualne mreže koju čine stanice centara iz Beča, Ljubljane, Bratislave, Budimpešte, Bukurešta, Sofije, Skoplja i Rima. Mreže nisu kreirane za automatsko lociranje slabih i dalekih zemljotresa, pa, kako upozoravaju u RSZ, podaci sa pojedinih stanica ne pristižu u realnom vremenu, a lokacija epicentra i vrednost magnitude može odstupati od stvarne. Tačnost informacija poboljšava se u skladu sa pristizanjem podataka sa svih stanica. Turska i Sirija su područja u kojima su se već dešavali zemljotresi te jačine i sa aspekta geologa, a iako jak i veoma redak, ovakav zemljotres se mogao očekivati, mišljenja je profesor Milovanović.
Kao geolog objasnio nam je da je nastanak zemljotresa u vezi sa podvlačenjem ploča koje se međusobno kreću različitim pravcima, neke se razmiču, neke se transparentno kreću bočno jedan od drugog, a neke podvlače jednu pod drugu. Kako je objasnio, ona koja je teža podvlači se pod drugu i tada dolazi do akumulacije energija, i u trenutku kada se ta energija oslobodi stvara se zemljotres.
Njegova jačina zavisi od količine akumulirane energije, ali i od ugla i od dubine na kojoj se on javlja, uverava Milovanović uz napomenu da Srbija nije toliko ugrožena i navodi da je prvi potencijalno tektonski aktivan prostor Beograd, preko Avale, dole na Kopaonik, Kraljevo, ibarski, dole preko Kosova, a drugi je prostor koji kreće prema Bosni, Banjaluci, Italiji do Zagreba.