Hrvatski predsednik je rekao da je “Kosovo oteto od Srbije”, a istovremeno jeizjavio i da “Krim nikada više neće biti Ukrajina”: Upravo to je pokrenulo žučnu raspravu, pa ga tako slave u Moskvi, dok ga u Kijevu zasipaju “drvljem i kamenjem”.
“Evo Rusi će se, jer su cinici, pozvati na aneksiju Kosova, koju ja podržavam. Ko je anektirao Kosovo? Pa međunarodna zajednica i mi, dakle oteto od Srbije. Kada je međunarodna zajednica poslednji put priznala aneksiju neke teritorije? Kosovo smo priznali. Nije aneksija, to je otimanje. Deo teritorije je izvučen iz Srbije. Kako se to zove? Ekstrakcija. Nije šija nego vrat. Ja tamo imam puno prijatelja i oni razumeju šta govorim. Dakle, ovo nije dovođenje u pitanje Kosova nego celog koncepta u kome neko misli da ima prava na sve, kad mu to odgovara, a kad drugi radi onda je to kriminal”, rekao je Zoran Milanović.
Dačić: Pozdravljam ga
“Izjavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića video sam samo u jednoj rečenici, a voleo bih da je celu pogledam i to ću učiniti sa pažnjom”, bio je prvi komentar predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dok je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić dodao da ne ulazi u to da li Milanović ima unutrašnje političke razloge da ovako govori o Srbiji i o Kosovu i Metohiji.
“Istina je to što je rekao. Pozdravljam ga kao principijelni stav u pravcu poštovanja međunarodnog prava, koje garantuje nepovredivost suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države”, rekao je Dačić.
Za Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izjava da „Krim nikada više neće biti Ukrajina“, je neprihvatljiva.
“Smatramo neprihvatljivim izjave hrvatskog predsednika koji zapravo dovodi u sumnju teritorijalni integritet Ukrajine” napisao je na zvaničnoj Fejsbuk stranici portparol Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.
Ubrzo nakon sporne izjave Milanović se našao u žiži domaće javnosti i to u emisiji “Veče s Vladimirom Solovjovom”, poznatog propagandiste ruskog lidera Vladimira Putina. Večernji list je preneo transkript razgovora iz emisije.
Evstafjev: Jako mi se svideo
Milanovića je prvi spomenuo politikolog Dmitrij Evstafjev:
„Jako mi se svideo. Izrekao je veliku istinu. Možete rastrgnuti na komade sitnu boraniju koja se ne može suprotstaviti. Ali kad možeš dobiti po njušci: nee, to nismo potpisali. Vidite kakva je to sitna, jeftina šuša koja se može samo besomučno obrušiti na Srbiju. Raskomadati Srbiju, to je normalno, to je bilo ispravno, to je bila demokratija. Ali dobiti po njuški od Rusije?“, rastumačio je Evstafjev kako je on shvatio poruke Zorana Milanovića, prenosi .
Ubrzo se oglasio i premijer Hrvatske Andrej Plenković uz komentar da su “Milanovićevi stavovi sve gori”.
“Ovakav narativ o Kosovu nismo još nikada doživeli. Sad je zvezda ne samo u ruskim medijima, nego i u srpskim, ta popularnost baš se širi kod svih onih koji imaju tzv. ispravne i principijelne, konzistentne stavove”, kazao je Plenković, a preneo Večernji list.
Reagovala je i Unija Albanaca u Hrvatskoj koja je istakla da su razočarani.
„Poznavajući našu zajedničku prošlost, koju je Hrvatska prošla početkom ’90-ih, a Kosovo ’98. i ’99., duboko sam iznenađen i razočaran izjavom predsednika Milanovića. Budući da su naša dva naroda vezana još iz rata u Hrvatskoj, kada su se Albanci dobrovoljno prijavili za obranu i stvaranju današnje Hrvatske, ovakva izjava nije primerena za naše duboke i prijateljske odnose koje smo do danas izgradili“, kaže se u saopštenju.
Svetski mediji: Uskladio se sa politikom Orbana i Dodika
Izjava Milanovića odjeknula je i u svetskim mediji:
„Milanović je zauzeo stav protiv EU otkako je 2019. godine izabran za levičarskog i liberalnog kandidata, a svoju politiku je uskladio sa politikom mađarskog premijera Viktora Orbana i secesionističkog lidera bosanskih Srba Milorada Dodika“, piše Guardian.
O izjavi Zorana Milanovića pisao i Asošiejted pres, čiji tekst su preneli i Vašington post, Ej-Bi-Si njuz.
„Milanović je na predsedničkim izborima u Hrvatskoj 2019. pobedio kao levičarski liberalni kandidat, kontrapunkt konzervativnoj vladi koja je trenutno na vlasti u Evropskoj uniji i članica NATO-a. Ali od tada se okrenuo populističkom nacionalizmu i kritikovao politiku Zapada. Poslednjih meseci otvoreno se protivio prijemu Finske i Švedske u NATO, kao i obuci ukrajinskih trupa u Hrvatskoj u okviru pomoći EU toj ugroženoj zemlji“, piše AP.
Skaj njuz je ukazao da je Milanović predsednik zemlje koja je članica NATO alijanse i da sa te pozicije kritikuje slanje oružja u Ukrajinu.
„Od kada se okrenuo populističkom nacionalizmu, kritikuje zapadnu politiku prema Rusiji, ali i prema Balkanu. Gospodin Milanović je izgradio prorusku reputaciju, što uporno negira“, piše Skaj.