„Pavel na Hrad” odzvanjalo je Pragom u subotu uveče kad je objavljeno da je Petr Pavel postao novi predsednik Češke. Ovaj eho ciljano se širio praškim ulicama kako bi asocirao na onaj iz 1989 – „Havel na Hrad”, kad je inaugurisan prvi postkomunistički predsednik Vaclav Havel.
Sedma sila ogromnu pažnju posvećuje novom predsedniku Češke, slaveći ga kao čvrstu prozapadnu figuru. Mediji u našem regionu njegovo ime povezuju s devedesetim godinama prošlog veka.
Pavel kao mantru ponavlja da su pobedile vrednosti poput istine, dostojanstva, poštovanja i poniznosti, koje s njim deli većina Čeha i koje će napokon, kaže, vratiti u politiku i zamak. Praški Hrad, inače čuveni i jedan od najvećih zamaka na svetu, s istorijom koja seže 12 vekova u prošlost, dobio je novog domaćina.
Njegova ubedljiva pobeda (oko 16 odsto razlike) nad rivalom i donedavnim krojačem češke sudbine, bivšim premijerom Andrejem Babišom, tumači se kao potvrda da je ova zemlja ukorenjena na Zapadu. Zapadni mediji neumorno ponavljaju da je Pavel istaknuti general, bivši zvaničnik NATO-a. Za razliku od odlazećeg Miloša Zemana, koji je do rata u Ukrajini gajio čvrste veze s Moskvom, Pavel je, kako reče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, „snažno posvećen našim evropskim vrednostima”. Među njih se svakako ubraja snažna volja u daljoj vojnoj, kako reče Pavel, „pomoći Ukrajini u borbi protiv ruske invazije”.
Mediji iz našeg regiona akcentuju njegov angažman u Unproforu u vreme rata u Hrvatskoj. Pavel je opisivao kako 1993. godine, zbog srušenog mosta, Francuzi nisu mogli da izvuku svojih 55 vojnika blokiranih u bazi Unprofora. Čehoslovački bataljon na čelu s tada potpukovnikom Pavelom poslat im je u pomoć. Novoizabrani predsednik Češke prisećao se kako su morali da prođu terenom koji su kontrolisale srpske jedinice Željka Ražnatovića Arkana. U trenutku kad je Pavel mogao da pregovara s njim da dozvoli evakuaciju Francuza, Hrvati su otvorili artiljerijsku vatru. Ističe da je i sa Hrvatima i sa Srbima uspeo da uspostavi dijalog, pa je operacija uspešno okončana. Zbog toga je odlikovan Ordenom francuske Legije časti i češkom Medaljom heroja.
U intervjuima je govorio da je tokom navedene operacije bio najbliže smrti. Hrvatski portal „Indeks”, recimo, naveo je kako je Pavel pričao da su hrvatske kriminalne bande povremeno upadale u francuski sektor i brutalno ubijale lokalne Srbe, ali i kako su Srbi Hrvate koristili kao živi štit i terali ih kroz minsko polje.
„Oluja” zbog kontrole teritorije i proterivanja Srba
„Hrvatska je gubila strpljenje zbog sporog oslobađanja teritorija u sektoru u kojem se nalazio naš bataljon. Srbi su to zvali Srpskom Krajinom. Reč je o području oko Plitvičkih jezera, od Knina na jugu do Karlovca na severu. Kasnije su pokrenuli operaciju ’Oluja’ zbog brzog uspostavljanja kontrole i proterivanja Srba iz tog područja. Istovremeno je reč o području na kojem su Srbi živeli vekovima. Deo njih je osećao da imaju pravo na tu teritoriju. Mnogi Srbi su tokom istorije tamo prolivali svoju krv”, pričao je Pavel.