Koliko je postupaka u toku, na šta se sve Mali žalio preko svojih advokata i na koji način će odluka Ustavnog suda iz juna prošle godine uticati ne samo na ovaj slučaj, već na sve pokrenute, ali i okončane postupke u vezi sa neakademskim ponašanjem u izradi pisanih radova na Beogradskom univerzitetu, iz uprave UB već mesecima ne žele da govore za Danas.
Tema za izbegavanje
Da bi „slučaj Mali“ najradije zaobišli svedoči i to što je rektor UB Vladan Đokić izbegao da novinarima pojasni najnoviju odluku Senata kojom je zapravo potvrđeno rešenje Odbora za profesionalnu etiku UB, a koji je odbio žalbu ministra finansija.
Možda vas zanima
Stvoj stav o ovoj temi rektor je izrekao kada je Senat krajem 2021. poništio diplomu doktora nauka Siniše Malog, na osnovu rešenja Odbora za profesionalnu etiku UB, kojim je utvrđeno neakademsko ponašanje Malog prilikom izrade njegove doktorske disertacije.
Rektor je tada kazao da doktorat Siniše Malog nije tema kojom Senat želi da se bavi.
„To je tema kojom se mi bavimo iz određenih sudskih razloga. Naime, Senat je još pre dve godine, doneo odluku o poništenju diplome, tu odluku je sud osporio iz proceduralih razloga. Ti razlozi su ispravljeni, ponovno je obnovljena procedura i sada se Senat ponovo isto izjasnio da se ta diploma zapravo oduzme. Senat i Univerzitet nemaju više nameru da se ovim slučajem bave, a njime ćemo se baviti samo ukoliko budu postojale nekakve dodatne odluke sud koje nas to budu obavezivale“, rekao je tada Đokić.
Danas je nezvanično u akademskoj zajednici rečeno da ovaj Rektorski kolegijum neće pristati da se Siniši Malom dodeli diploma doktora nauka i da se svi sudski postupci bave proceduralnim pitanjima, a ne sadržajem ministrove doktorske disetracije za koju su stručna tela nedvosmisleno utvrdila da je plagijat.
Žalba i pred Ustavnim sudom
Javnost je letos bila iznenađena kada se saznalo da se Siniša Mali žalio i Ustavnom sudu, budući da su do tada pominjani samo postupci pred Upravnim sudom.
U medijima je tada objavljena odluka Ustavnog suda, u kojoj je, između ostalog, ocenjeno da pojedine odredbe Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Upravo se na tu odluku Mali pozvao u žalbi koju je krajem avgusta prošle goodine uputio preko svog advokata Odboru za profesionalnu etiku sa predlogom za izmenu rešenja Odbora od 22. novembra 2021. godine, kojim je, podsetimo, Odbor odbio kao neosnovanu prethodnu žalbu Malog od 28. septembra 2021. godine i potvrdio rešenje dekana Fakulteta organizacionih nauka od 9. septembra 2021. godine.
Tim rešenjem je dekan izrekao meru javne osude Malom na osnovu čime je ispravljen proceduralni propust koji je uočio Upravni sud, a zbog kojeg je „pala“ prva odluka Senata kojom je ministru poništena diploma.
Mali je letos takođe tražio i da se dekanova mera poništi.
Šta piše u najnovijem rešenju Odbora za profesionalnu etiku?
U obrazloženju rešenja Odbora za profesionalnu etiku, donetom krajem decembra 2022, kojim je odbijena ministrova žalba, a koja je bila pred članovima Senata na poslednjoj sednici, piše da je „podnosilac predloga između ostalog navodi da su svi organi koji su preduzimali odgovarajuće akte u postupku do donošenja odluke o poništavanju diplome o stečenom nazivu doktora nauka, koji je Mali stekao 12. juna 2013. na Fakultetu organizacionih nauka, primenjivali Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.
U dokumentu u koji je Danas imao uvid ističe se da je Pravilnik objavljen 22. juna 2016, pune tri godine posle odbrane disertacije i dve godine posle pokretanja postupka radi utvrđivanja neakademskog ponašanja protiv Siniše Malog, te da je on 30. juna 2021. Ustavnom sudu podneo inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 9 Pravilnika, koji predviđa da će se postupci započeti pre stupanja na snagu Kodeksa profesionalne etike i ovog pravilnika okončati po odredbama Kodeksa, Pravilnika o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu i ovog pravilnika.
„Ustavni sud je, postupajući po predmetnoj inicijativi, utvrdio da odredba čl. 9 Pravilnika nije u saglasnosti sa ustavnim načelom vladavine prava i sa principom zabrane povratnog dejstva zakona i opštih akata. Stoga, podnosioci predloga tvrde da su odredbe Pravilnika primenjene retroaktivno u predmetnom postupku, kao i da je na osnovu istog izdat sporni konačni pojedinačni akt čime je povređen princip zabrane povratnog dejstva zakona i opštih akata, te predlažu da Odbor rešenjem usvoji njihov predlog“, piše u dokumentu.
Kako se dalje navodi u rešenju Odbora, u obrazloženju odluke Ustavnog suda navedeno je da ukoliko opšti akt proizvodi pravno dejstvo na okončane pravne situacije i odnose, takvo dejstvo ima karakter retroaktivnosti i predstavlja povredu principa zabrane povratnog dejstva.
No, ukoliko se opšti akt odnosi na pravne situacije koje jesu nastale pre njegovog stupanja na snagu/početka primene, ali su i dalje u toku, odnosno ako opšti akt proizvodi pravno dejstvo na zatečene odnose koji se nastavljaju u budućnosti, onda nema povrede principa zabrane povratnog dejstva opšteg akta, već se radi o tzv. „prividnoj retroaktivnosti” koja se u pravnoj literaturi označava i kao „retrospektivnost”.
Podsetimo da je Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova donet upravo jer je postupak u vezi sa utvrđivanjem validnosti doktorata Malog zastao kada što je na Univerzitetu konstatovano da nedostaju jasne procedure.
Zabrana plagiranja
„S obzirom na navedeno, nesporno je da se u ovoj pravnoj stvari ne radi o okončanoj pravnoj situaciji, već o pravnoj situaciji koja je i dalje u toku. Stoga, ponašanje kao što je plagiranje radova i ideja koje je učinjeno od strane člana akademske zajednice, što je u ovom postupku već utvrđeno, ne može protekom vremena da postane moralno prihvatljivo ponašanje“, piše u obrazloženju Odbora.
Možda vas zanima
Dodaje se da je zabrana plagiranja predviđena i važećim Kodeksom profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, ali i prethodnim Kodeksom, a da je sankcija, to jest obaveza visokoškolske ustanove da poništi diplomu o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, ako utvrdi da doktorska disertacija nije originalan naučni rezultat rada kandidata, predviđena i važećim Zakonom o visokom obrazovanju i zakonom koji je važio u vreme odbrane doktorske disertacije.
U rešenju se navodi i da je prilikom odlučivanja Odbor uzeo u obzir i činjenicu da mu je 11. januara 2022. godine, dostavljena tužba Siniše Malog sa zahtevom za poništaj rešenja od 22. novembra 2021. godine, a koja je primljena u Upravnom sudu u Beogradu. Odbor je tom sudu dostavio svoj odgovor 25. januara prošle godine.
„Imajući u vidu da je postupak pred Upravnim sudom u toku, kao i da je Odbor u svom odgovoru u celini osporio tužbene navode i predložio sudu da odbije tužbu kao neosnovanu, Odbor je odlužio kao u izreci ovog rešenja“, piše u dokumentu.
I protiv ovog rešenja koje je Senat na poslednjoj sednici potvrdio Mali može da podnese spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana.
