Napredovanje na tom potezu, u pravcu severa, ka Pavlogradu i Dnjepru, Rusima bi omogućilo da odseku ukrajinske trupe na frontu kod Donjecka. Sa ugroženom pozadinom, Ukrajinci bi mogli kraće vreme da se drže. Dok Rusi ne preseku linije snabdevanja. Posle toga, Ukrajinci bi mogli bi da se predaju ili da se pod borbom povuku ka severu. Obe mogućnosti imale bi značajan uticaj na ukrajinsku sposobnost da nastavi rat. Kijev bi morao da zatraži pregovore o prekidu borbi ili da kapitulira.
Južni front je veoma važan i za Rusiju. Ne samo u slučaju ofanzivnih dejstava već i eventualne ukrajinske ofanzive koja bi sa novim oružjem sa zapada, mogla da usledi baš tu. Amerikanci već duže vreme predlažu Kijevu da odustane od uporne odbrane kod Bahmuta i da se skoncentrišu na jug.
Povratak na Azovsko more
Ruski front se na tom prostoru deli na dva dela. Jedan, prema Zaporožju i duž leve obale Dnjepra, ka ušću te reke u Crno more. Drugi deo je usmeren ka Donjecku. A, tačke gde se spajaju frontovi i zone odgovornosti trupa, obično su slabe tačke koju neprijatelj najčešće koristi za polaznu tačku napada.
Ako bi Ukrajinci tu probili front i uspeli da razviju ofanzivu, ruske trupe bi se našle u veoma nepovoljnoj situaciji. Ako počnu da se povlače, to mogu da učine samo prema Krimu, ili ka Marijupolju, na drugu stranu, Moskva bi morala sve snage da baci na očuvanje koridora uz Azovsko more, koji će biti kopnena veza Krima sa Donjeckom narodnom republikom.
Ako ne uspe u tome, Rusija bi praktično izgubila rat. Sa izbijanjem Ukrajine na obalu Azovskog mora, Kerčki most će biti meta za vežbanje posada HIMARSA. Krim može lako da se brani i ostao bi u sastavu Rusije, baš kao i DNR i LNR, ali to bi bio tako žestok udarac za Rusiju, da bi sigurno ugrozio njen položaj na Kavkazu i Azovskom moru.
Taktičko nuklearno oružje
Ako bi ruske snage doživele takav poraz, neko će u Moskvi sigurno izvaditi ratne planove koji predviđaju i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. Naime, ako bi njene konvencionalne snage bile poražene (ne samo u ratu u UKrajini), Rusija može da posegne za nuklearnim oružjem, male snage, koje bi moglo da neutrališe značajnu količinu neprijateljske sile. I da zbog kontaminacije terena, zatvori pravce napredovanja neprijatelja.
NATO već dugo razmatra uslove pod kojima bi Rusija upotrebila taktičko nuklearno oružje. Samo jedna krstareća raketa ili avio-bomba sa nuklearnim punjenjem na razmeđu Dnjepra, Zaporožja, Donjecka i Slavjanska, bila bi jasna poruka da Rusija više nema prostor za povlačenje. Upravo to je ona teza da Rusija ne sme da izgubi rat u Ukrajini. Koliko god ga ona neuspešno vodila.
Postavlja se pitanje kako bi NATO i, uopšte Zapad, reagovali u tom slučaju. Članice NATO-a ne bi imale pravni osnov da odgovore nuklearnim sredstvima jer Ukrajina nije deo tog saveza. Znači, NATO nije direktno ugrožen. Ali, svet sigurno ne bi ostao nem na takav razvoj događaja. U Americi su, tokom razrade takvog scenarija, odgovor Vašingtona uslovili reakcijom sveta. Ako svet osudi Rusiju, Amerika bi pokrenula osudu i izolaciju Rusije na globalnom nivou.