I u medijima se često može pročitati da dominantni uticaj na „nacionalno pomirenje u BiH imaju izjave pojedinih političara i neprimerene osude i etiketiranje”, i to prevashodno na račun Republike Srpske. U svemu tome, naravno, nije zanemarljiva ni uloga stranog faktora koji, čemu svedočimo sve vreme, nema isti odnos prema svim stranama u BiH.
Mnogi su mišljenja da međuentitetski i međunacionalni odnosi u BiH, koju političko Sarajevo sanja kao unitarnu, nisu nikada do sada bili na tako niskom nivou. Pažnju na dodatnu zabrinutost u tom smislu skrenulo je i nekoliko svežih incidenata potaknutih nacionalnom mržnjom i netrpeljivošću, kakav je bio onaj u Sarajevu na dečjem turniru, a pre toga demoliranje pravoslavne Saborne crkve u Mostaru i uriniranje maloletnika u dvorištu džamije u Bijeljini.
Možda vas zanima
Sagovornici „Politike” takođe prepoznaju razloge zbog kojih je BiH i nakon 28 godina od završetka rata zemlja u kojoj su međunacionalni odnosi nikakvi i u kojoj je, zahvaljujući svakako i doprinosu međunarodnih zvaničnika, zajednički život sve teže zamisliv. Profesor geopolitike Srđan Perišić kaže da je nedavni napad na Srbe na sportskom turniru u Sarajevu otvorio mnoga pitanja, od koji je najvažnije to – zašto je mržnja prema Srbima prisutna u svim delovima bošnjačkog društva u BiH, na šta on ima i odgovor.
„Politika bošnjačke elite nikada nije odustala od ratnih ciljeva. Ti ciljevi koji su usmereni na stvaranje unitarne BiH, kao države isključivo bošnjačkog naroda i njegove kulture, nakon 1995. godine postali su mirnodopski politički ciljevi. Suštinski, bošnjačka elita nikada nije prihvatila novi politički sistem BiH kreiran u Dejtonu. Na taj način ona nije iz javnog prostora sklonila ni mržnju koja je bila sastavni deo ratnih ciljeva, pa je ta mržnja danas deo politike u Sarajevu, tako da ne samo da ona nije nestala nego je dobila novi razvoj”, navodi Periši.
On ukazuje na još jednu činjenicu za koju kaže da pogoduje mržnji prema Srbima u BiH. „To je strani faktor. Bošnjačka elita je uvek imala podršku dela politike Zapada. Visoki predstavnici su neustavno menjali dejtonski karakter BiH nametanjem zakona i rešenja koja su potpuno saglasna s ratnim ciljevima bošnjačke strane. Srpska je podvrgavana raznim pritiscima da odustane od Dejtona i utopi se u unitarnu BiH. Pri tome zapadni faktor za sve nevolje u BiH optužuje Srbe i Srpsku, na koji način je ne samo negovao tu mržnju prema Srbima nego je i aktivno učestvovao u satanizaciji Republike Srpske”, istakao je Perišić.
Komentarišući napad na roditelje srpske dece, politikolog Filip Matić kaže da današnje Sarajevo „predstavlja središte mržnje prema Srbima, svemu što je srpsko, a pogotovo svemu što se kosi sa unitarističkim interesima Bošnjaka u BiH”. Bošnjačka politika, prema njegovim rečima, koja nastoji po svaku cenu uništiti sve što nije „bosansko”, a što zapravo predstavlja islamsko i bošnjačko, konstantno proizvodi nove načine, otvara nove teme koje su kamen spoticanja u saradnji tri naroda. Naravno, napominje on, „ne treba umanjiti ni značaj međunarodne zajednice, koja uvek ima nekoga koga štiti i tapše po ramenu, govoreći kako su samo oni u pravu i da treba druge potisnuti”.
Sanja Bjelica Šagovnović, novinarka i predsednica Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” u Mostaru, navela je za naš list da su sve učestaliji incidenti na nacionalnoj osnovi prava slika međunacionalnih odnosa u BiH. Kaže da su je, nakon napada na roditelje srpske dece u Sarajevu, zapanjili sadržaji reakcija i izlivi mržnje. „Posebno je zabrinjavajuće to da je mržnjom zatrovana i treća generacija nakon rata u BiH”, naglasila je ona.
