„Bila sam istražni sudija Okružnog suda u Prištini i tada sam izvršila uviđaj u selu Račak. Sve ove godine od prvog dana i prikupljenih dokaza sam govorila da je istina o događaju u Račku ta da se 14. na 15. januar desila antiteroristička akcija koju je izvela srpska policija u raščišćavanju terena i hapšenju terorista koji su delovali duže vreme na području Račka i okolnih sela”, kaže za Tanjug Marinković.
Možda vas zanima
Dodaje da je došlo do sukoba tadašnjih jugoslovenskih snaga i OVK i da su u tom sukobu, kako kaže poginuli pripadnici terorističke organizacije.
„Na osnovu dokaza pronađenih na mestu događaja i na osnovu sudsko – medicinskog veštačenja, a na osnovu uzroka smrti kod svih 40 tela koje smo pronašli u džamiji, zaključak i danas stoji da je smrt kod njih nastupila od povreda nanetih iz vatrenog oružja iz daljine i u sedećem položaju, što ukazuje da nije bilo nikakvog masakra”, navodi Marinković.
Dodaje da nisu uopšte bili nedužni seljani i civili u Račku što je, kako kaže, laž koja je plasirana u startu.
„Na osnovu te laži i prevare iskorišćen je Račak kao povod za NATO agresiju na tadašnju SRJ”, ističe Marinković i dodaje da je istina o događaju u Račku na strani Srbije.
Marinković navodi da su tada i Vilijam Voker i njegovi zamenici, ali i strani novinari koji su bili u trenutku akcije na KiM, znali istinu, ali im, kako tvrdi, nije odgovarala.
„U tom trenutku nisu hteli da čuju istinu, niti da sarađuju s nama kao nadležnim organima. Uviđaj je trebalo da izvrši nadležni istražni sudija, a Voker i njegovi saradnici su mogli da prisustvuju tome, da se zajednički odradi uviđaj. Ali oni su i pre završenog uviđaja izašli sa netačnim podacima, što ukazuje je da je to bio unapred pripremljen scenario i da su to namerno uradili i iskoristili kao povod za bombardovanje”, rekla je ona.
Smatra da istina u tom trenutku nije mogla da bude plasirana, niti su hteli da je čuju.
„Kao što mnogi i danas neće da čuju istinu, ali stvari se menjaju od kada sam dobila priliku da javno pričam o događajima u Račku u medijima. Bila sam u prilici i da pričam za neke medije iz inostranstva i iskoristila sam je da se istina o Račku sazna i sada ona izlazi na videlo i u celom svetu”, ističe Marinković.
Dodaje da se već u nekim zemljama poput Danske, Finske i Holandije i u parlamentima iznosi istina o Račku. Kako je navela svedočila je i pred Haškim tribunalom o slučaju Račak.
„Otišla sam kao svedok odbrane, jer se događaj u Račku stavljao na teret kao deo haške optužnice protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Međutim, posle mog svedočenja i dokaza koje sam dostavila sudu u Hagu, tužilac je odustao od te tačke optužnice, tako da niko nije optužen i osuđen za Račak”, kaže Marinković.
Prema njenim rečima, sve činjenice o slučaju Račak sa kompletnom dokumentacijom skupljene su u knjizi „Istina o Račku”.
„Dokazi su na našoj strani i istina o Račku nikada ne može da izbledi. Kao svedok i neposredni učesnik pričam isto već 24 godine i niko me nikada nije demantovao do sada. I odgovorno tvrdim svih ovih godina, masakra nad civilima nije bilo u Račku”, istakla je ona.
Ove godine navršava se 24 godine od početka sukoba u selu Račak, koji su počeli u noći između 14. i 15. januara. Te 1999. godine sukobile su se snage bezbednosti SRJ sa pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.
Možda vas zanima
Srpska strana insistira na tome da su tvrdnje Prištine o „masakru nad civilima“ u Račku čista laž i da je reč o sukobu sa pripadnicima tzv. OVK , dok je Priština tada tvrdila, a i danas tvrdi, da je reč o „masakru nedužnih civila”.
Tadašnja verifikaciona misija OEBS-a, na čelu sa Vilijamom Vokerom, za događaje u Račku optužila je srpske snage bezbednosti, a taj događaj bio je presudan za donošenje odluke o bombardovanju SR Jugoslavije.
Poznata finska forenzičarka Helena Rante, čiji tim je istraživao slučaj Račak, kasnije je izjavljivala da je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je očekivao da podrži njegovu interpretaciju.
Voker je 2017. godine u Račku dobio spomenik. Slučaj Račak bio je deo optužnica protiv nekoliko visokih zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije, na čelu sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem, ali je tužilac odustao od tog dela optužnice.
