Kovačević navodi da politička elita u Banjaluci ima mnogo problema sa Ustavnim sudom i dodaje da je u BiH mnogo datuma koji su sporni, konstatujući da to sve govori o podelama i nepostojanju zajedničkog faktora. „Ovakvi dani koriste za podizanje međuetničke tenzije i politički populizam koji dolazi sa svih strana“, dodaje. Tanja Topić navodi da je apelacija na obeležavanje bila prelomna tačka koja je dovela do forsiranja politike inaćenja i prkošenja u RS i da je u srži svega – osporavanje BiH i tretiranje te države kao „nužnog zla“.
Možda vas zanima
„Deveti januar je proglašen od strane političkih autoriteta i vlasti u RS kao Dan Republike Srpske, a nakon odluke Ustavnog suda BiH taj daj je proglašen neustavnim jer vređa osećanja Bošnjaka, Hrvata i ostalih koji žive u Republici Srpskoj, jer je on imao ona verska obeležja koja su i naknadnom odlukom Skupštine RS uklonjena, a praznik je nastavljen da se slavi na način na koji je slavljen do sada“, podseća Tanja Topić.
On konstatuje da je svake godine ovaj vremenski interval pun emotivnog naboja, pun previranja i podizanja nacionalnih ocećanja, jer se političkim autoritetima u RS zamera što se nekritički odnose prema 9. januaru i prema ratu.
Despot Kovačević navodi da su se u govorima danas, tokom proslave, mogle primetiti različite apsiracije „koje će možda doći u budućnosti. U govoru Milorada Dodika možemo primetiti da govori o slobodi svog naroda, pravu svog naroda, o volji građana. Mora se izdvojiti činjenica da je upravo jedna od spornih stvari koji je naveo Ustavni sud BiH – da je po volji građana. Građani su u jednom referendumu odlučili da to bude 9. januar, a onda je i taj referendum bio takođe osporen i došlo je do mnogo problema. Pravničko tumačenje pokazuje dosta kontroverzi. U podeljenim društvima kao što je BiH postoji niz problematičnih datuma“, ukazuje Kovačević.
Gošća i gost Dana uživo saglasni su da ni jedna ni druga strana ne sagledavaju samokritički stvari. „U Federaciji se, recimo, slavi 1. januar kao Dan nezavisnosti, kad je održan referendum na koji Srbi nisu izašli, i BiH se otcepila od SFRJ. A za Srbe je to bolan datum – počeli su razni događaji, s jedne, druge i treće strane. Ali 9. januar izaziva najviše kontroverzi jer je Ustavni sud uslovno rečeno zabranio, zapravo nije dozvolio njegovu proslavu, prvenstveno što se on obeležavao kao jedna slava, što jeste upitno sa stanovišta sekularnosti. Druge odluke su govorile o tome da taj dan ne može da se slavi – jer ne utiču na kolektivni identitet“, pojašnjava Kovačević.
Ističe da je u BiH mnogo datuma koji su sporni i da to sve govori o podelama i nepostojanju zajedničkog faktora. Zanimljivo je, ističe, da se 21. novembar – potpisivanje Dejtonskog sporazuma, slavi se samo u Republici Srpskoj.
Možda vas zanima
„Politička elita iz Banjaluke ima veliki problem sa Ustavnim sudom BiH. On se sastoji od devet članova – tri stranca i po dva od sva tri naroda. Imate problem, jer stranci glasaju za ustavna pitanjima – to ne bi trebalo da bude problem, ali strukturi iz Banjaluke predstavlja problem jer su odluke najčešće na štetu Banjaluke, bar njihovijh interesa i programa“, ocenjuje Kovačević
Ustavni sud je i okrnjen, jer je istekao mandat dvojici sudija, dodaje. Ovaj dan, kako konstatuje Kovačević, pokazuje samo gde su „meki trbusi“ u BiH.
On dodaje da je Dejtonski sporazum proizvod jednog dogovora, a ujedno i pritiska, da je to „dogovor koji je sprečio rat ali je i proizveo nefunkcionalnu državu gde se svi simboli i ovakvi dani koriste za podizanje međuetničke tenzije i politički populizam koji dolazi sa svih strana“.
Kako dodaje, svaka strana nekritički gleda na svoju političku elitu dok se druge kritikuju i ističe da se može kritički gledati na sve tri strane.
Tanja Topić konstatuje da je ovaj datum prelomna tačka koja je dovela do forsiranja politike inaćenja i prkošenja. „Apelacija koju je podneo Bakir Izetbegović i odluka Ustavnog suda BiH je podgrejala atmosferu da se pokaže kako se neke stvari mogu obeležavati uprkos drugoj etničkoj grupi, u konkretnoj situaciji i uorkos Bakiru Izetbegoviću“, navodi analitičarka.
Kako dodaje, u srži te politike se osporava BiH, jer se „u RS BiH smatra kao inostranstvo i nužno zlo, kao prelazno rešenje i na ovoj proslavi čuli smo mnogo puta ponavljanu tezu, koja je od 2006. počela da bude dominantna u javnom i političkom diskursu, a to je teza o osamostaljenju i u konačnici pripajanju Srbiji“.
Navodi da je proslava i ove godine dobija na intenzitetu upravo iz inata odluci Ustavnog suda.
Možda vas zanima
Kovačević proslavu koja se ove godine održala u Istočnom Sarajevu ne vezuje za širenje tenzija nego u tome vidi podizanje i širenje te ideje, davanje na značaju i nekim lokalnim političkim elitama u širenju te ideje, podsećajući da je saopšteno da će svake godine proslave biti u drugom gradu.
Što se tiče odnosa Beograda prema RS, on je, kako navodi gost N1, u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. Ali, kako dodaje, kada imate jedan neustavan datum i proslavu, može to da izazove kontroverze i da se postavlja pitanje – zašto dolaze predstavnici drugih država. Videli smo da hrvatski predstavnici često dolaze na te svečanost,i što govori o političkoj priči, dodaje Kovačević.
„Otišao je predsednik Skupštine Vladimir Orlić, mnogi ministri… Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je, čini se, jednim umerenijim tonom govorio o tim odnosima, afirmišući ideju BiH“, kazao je gost N1.
„Odlikovanjem Putina, Dodik svesno provocira međunarodnu zajednicu“
Evropska unija i njene članice primile su na znanje i preduzeće primerene korake ili odluke kada je reč o proslavi Dana Republike Srpske i najavi predsednika RS Milorada Dodika o dodeli odlikovanja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, izjavio je predstavnik Evropske komisije Peter Stano.
Upitana o ovim reakcijama iz Brisela, Tanja Topić smatra da će sve ostati na ovim saopštenjima i na izjavama i da neće uslediti drastična rešenja. Videli smo u izjavi Kristijana Šmita koji kaže da bi ovakvo ponašanje moglo da stvori određene posledice, a da pri tom nije bio ni oštar ni decidan, ocenjuje gošća N1.
Kako podseća, Dodik je više puta testirao strpljenje i granicu do koje može da ide u odnosima sa međunarodnom zajednicom. Videli smo da se, pre dodeljivanja kandidatskog statusa BiH u Briselu na sastanku, Dodik jasno opredelio za evropski put BiH, u septembru prošle godine, a nekoliko dana kasnije, u predvečerje izbora, on se sastaje sa Putinom, navodi.
Topićeva konstatuje da je on svestan šta radi i da svesno provocira međunarodnu zajednicu odlikovanjem Putina.
