Banjaluka – Najava da bi novi ministar za ljudska prava u Savetu ministara BiH mogao da bude Denis Šulić, kadar Dodikovog SNSD-a, bila je dovoljna za uzbunu u pojedinim krugovima u Sarajevu.
„Ako u Savet ministara bude izabran član iz reda Bošnjaka, a pod kontrolom SNSD-a, to će značiti prepuštanje potpune kontrole nad proruskim političkim snagama. Važeći propisi o radu Saveta ministara zahtevaju da za odluke mora glasati najmanje po jedan od ministara iz svakog od konstitutivnih naroda. Dovoljan je jedan ministar Bošnjak koji će slediti politiku SNSD-a i HDZ-a i da preuzmu apsolutnu vlast u Savetu ministara”, zabrinula se Bisera Turković, odlazeća ministarka spoljnih poslova BiH iz Izetbegovićevog SDA.
Naime, Republici Srpskoj pripadaju četiri ministarske pozicije u Savetu ministara BiH, od ukupno deset. Praksa je da se za ministre imenuju tri Srbina i jedan iz neke druge etničke grupe, a kad je to bio Bošnjak, neretko je na tu poziciju dolazio kadar iz neke partije sa sedištem iz Sarajeva, s prebivalištem u RS. Međutim, kad je kao moguće kadrovsko rešenje pomenut Šulić, odlazeća vlast predvođena Izetbegovićevom strankom počela je da nalazi mane donedavnom potpredsedniku Skupštine Republike Srpske i istaknutom članu Dodikovog SNSD-a, optužujući ga da nije „sertifikovani” Bošnjak. Već na prvi pogled upada u oči da Šulić možda i jeste javno nastupao kao lojalan član Dodikove stranke, u stopu prateći partijsku doktrinu, ali bi mu se bilo kakva ideologija povezana s Rusijom i pod mikroskopom veoma teško pronašla.
Izgleda da se još jednom pokazalo do kojih slojeva na lokalnom nivou može da se zloupotrebljava trenutni zapadni antagonizam prema Moskvi, čak i na banalna dnevnopolitička pitanja u BiH, a ne samo kao što je bio slučaj u minulih godinu dana, kad su se bošnjački intelektualci zaklinjali na odanost Zapadu tako što su u isto vreme videli „istorijsku šansu za BiH” u tome što će Banjaluku predstaviti kao bastion Rusije s uverenjem da će time steći dodatnu naklonost za politike koje su ionako već decenijama imale blanko podršku zapadnih prestonica.
Histerične reakcije Sarajeva na mogućnost da Šulić dobije ministarsko mesto poslužile su i kao povod da se javnost priseti akrobacija koje Izetbegovićeve partije, ne samo birajući člana predsedništva drugom narodu, koji se predstavlja kao Hrvat a sprovodi politiku unitarističkih partija, već i na praksu koja se sprovodi „po dubini” u FBiH, gde se biraju ne samo „podobni Srbi”, već neretko i Bošnjaci preko noći „menjaju veru” i izjašnjavaju se kao pripadnici srpskog ili hrvatskog naroda i tako sedaju na mesta koja su kvotama rezervisana za Srbe i Hrvate.
Na navode Turkovićeve reagovala je i Ambasada Ruske Federacije u Sarajevu, odakle ističu da ne dozvoljavaju sebi da se mešaju u proces formiranja vlasti.
„Za razliku od naših zapadnih oponenata, koji sa penom na usnama viču o suverenitetu BiH i odmah naglašavaju kakvi su im tačno ljudi potrebni u strukturama vlasti, i to na svim nivoima. Polazimo od toga da će se novi sastav Saveta ministara rukovoditi nacionalnim interesima BiH. Ali niko, pa ni gospođa Bisera Turković, nema monopol na nametanje ispravnog bošnjačkog načina razmišljanja, na etiketiranje nekoga kao proruskog. U interesu samih naroda BiH je da razvijaju saradnju sa svim zainteresovanim državama, uključujući i Rusiju, spremni smo za to”, navode iz Ambasade Ruske Federacije u BiH.