O najnovijoj dosetki Čačana Sputnjiku je ispričao naš poznati pisac Vladan Matijević i sam žitelj Čačka koga je priznanje za našu šljivovicu obradovalo.
A Čačani spadaju u one koji jako dobro znaju šta je dobra rakija i znaju da je ispeku. Pred eminentne stručnjake na zasedanju Uneska u Maroku iznet je upravo uzorak rakije iz sela Gornja Trepča kod Čačka.
Šljivovica – čuvar nacionalne baštine
Peku i neki drugi šljivovicu, ali to nije to. To je bleda kopija naše. Zato čak i u Larusovoj enciklopediji piše da šljivovica potiče iz Srbije.
Stvar, međutim, nije samo u kvalitetu pića, to su dobro razumeli i u Unesku. Šljivovica se vekovima peče u Srbiji i taj običaj koji se prenosi sa generacije na generaciju je postao deo nacionalnog identiteta.
Ne zna se ko je i kada doneo prvi kazan za pečenje rakije u Srbiju, ali se zna da je još Dušanov zakonik iz 1354. godine u paragrafu 166, propisivao oštre kazne za pijančenje. Zna se i to da je, prema sačuvanim turskim zakonima, od 1398. do 1878. na svaki kazan plaćan porez od dvanaest aspri.
Sociološki fenomen
Za našeg poznatog pisca iz Niša, Dejana Stojiljkovića, koji smatra da je dok je pekao rakiju u tome bio uspešan, ona predstavlja više od pića.
„Taj kulturološki momenat je da je rakija prisutna u svim fazama našeg života. Kada se neko rodi onda se nazdravi, kada se ide u vojsku, ili kada su mladenci, veridbe, svadbe. I kad je kraj, pa se nekome popije za dušu. Svuda je prisutna. I kada dođe gost dočeka se rakijom i isto se isprati rakijom“, kaže on za Sputnjik.
Bez nje se ne može kada se dolazi na ovaj svet, ni kada se sa njega odlazi. Uvek je tu i, kako kaže, ima taj sociološki momenat.
U rakiji ima više magije nego u poeziji bilo koje vrste, kazao je svojevremeno naš poznati pisac ovenčan mnogim nagradama, ističući kako je posebno ponosan na svoje umeće pečenja rakije.
Foto: © Sputnik / Milenko Kovačević
Ne postoji fakultet za pečenje rakije i teoriju pečenja rakije, pa tako ni magistri, profesori, doktori pečenja rakije. Postoje samo oni koji peku dobru i oni koju peku lošu rakiju. Da se ovaj princip primeni u domaćoj književnosti, gde bi nam bio kraj, umeo je da primeti Stojiljković za koga je, kako je umeo da kaže, pečenje rakije veća umetnost od pisanja.
Prepečenica, ljuta, mučenica – u njenoj žestini, smatraju mnogi, krije se karakter naroda koji je spravlja. Uz to u šljivovici ima i nečeg čisto pravoslavnog, što je razlikuje od ostalih pića na svetu. Kao i u slučaju ruske votke, onaj ko je ispija pre toga se pobožno preksrsti.
Poseban ritual
Ipak poseban ritual predstavlja njeno pečenje koje tradicionalno oko kazana okuplja porodicu, komšije, rodbinu, prijatelje. Sedenje oko čuvene „vesele mašine“ bez koje se ne može računati na status dobrog srpskog domaćina, izrodilo je mnoge pesme iz naroda, iznedrilo poseban stil pripovedanja.
Možda vas zanima
Na pitanje kome će ovaj svetski uspeh srpske šljivovice najviše značiti, Stojiljković smatra da neće mnogo onima koji sve to već dobro znaju i tradicionalno je peku uz druženje oko kazana.
„Mislim da možda naši proizvođači koji dosta proizvode za inostranstvo iskoriste to u marketingu. Naročito neki mladi pametni ljudi koji plasiraju rakije. Šljivovica je koliko znam na karti pića svetski čuvenog lanca hotela Ric i nekih drugih poznatih hotela, tako da to može da se iskoristi“, kaže Stojiljković.
