„Privredni rast će biti 2,5 odsto, koliko prognozira i MMF. Pozdravljam odluku što smo potpisali aranžman sa tom finansijskom institucijom, jer će nam to obezbediti dovoljnu likvidnost“, dodaje Vlahović za RTS.
Sličnog mišljenja je i zamenik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić, koji ističe da je ovo rekordna godina po prilivu stranih investicija koje su stigle u zemlju, što ilustruju i podaci – za prvih 10 meseci ove godine imali smo gotovo četiri milijarde evra priliva. Stopa nezaposlenosti je pala ispod devet odsto.
Možda vas zanima
Budžet za 2023. godinu, koji će presudno odrediti ekonomsku politiku u narednoj godini, zasnovan je na tri stuba: povećanju penzija, plata i minimalne zarade, nastavku izdvajanja za investicije i ulaganjima u energetski sektor.
Fiskalni savet smatra da budžet za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora.
„Javni prihodi i javni rashodi (bez energetike) u najvećoj meri su uravnoteženi, zadržava se visok nivo izdvajanja za javne investicije i nastavlja se sa postepenim rasterećenjem doprinosa i poreza na rad. Važna pozitivna novost u budžetu za 2023. je i to što se ukidaju neselektivne isplate novca stanovništvu“, ističe profesor Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Inflacija glavni problem
Inflacija je trenutno 15,1 odsto, a u proseku za celu 2022. godinu iznosila je 12 odsto.
Možda vas zanima
Profesor Petrović napominje da je moguće da u decembru i januaru dostigne i 16 odsto i da krene da pada nakon marta.
Inflacija je udar na životni standard građana, a naročito utiče na siromašniji deo stanovništva za koji možda dostiže i 25 odsto, jer se četvrtina njihovog dohotka istopi zbog inflacije.
Očekuje se da će se povećanjem plata i penzija očuvati životni standard građana, ističu naši sagovornici. Naglašavaju i da su za veći privredni rast u 2023. neophodne reforme poslovnog okruženja, vladavina prava i kočenje korupcije.
