Sarajevo – Na čelu novog saziva Saveta ministara BiH u naredne četiri godine biće, sada je već izvesno, Borjana Krišto iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Njeno imenovanje na poziciju predsedavajuće, koje na prošlonedeljnoj sednici Predsedništva BiH nije podržao samo hrvatski član Željko Komšić (srpski i bošnjački glasali su za), potvrdio je i Predstavnički dom parlamenta BiH na prvom hitnom zasedanju, čime je taj proces praktično završen.
Preporuku Predstavničkom domu da potvrdi imenovanje Borjane Krišto dala je Komisija za pripremu izbora Saveta ministara BiH. Od 11 članova te komisije, preporuku nije podržao samo Milan Dumović iz Komšićeve Demokratske fronte, dok je Nermin Mandra iz SDA Bakira Izetbegovića bio uzdržan.
U ekspozeu koji je predstavila parlamentarcima, Borjana Krišto je navela da će evropske integracije biti u vrhu devet prioriteta u programu rada budućeg Saveta ministara, a naglasak je na većem korišćenju fondova EU. Uz napomenu da su pred BiH brojne prilike koje se moraju iskoristiti, među kojima je i status kandidata za članstvo u EU, ona je kazala da je „samo zajedno, stvarajući konstruktivnu, a ne destruktivnu atmosferu u društvu, moguće postići željene ciljeve”.
Možda vas zanima
Jedno od poglavlja u programu rada budućeg Saveta ministara novoimenovana predsedavajuća posvetila je i saradnji s NATO-om, pri čemu je podvukla da u vezi sa eventualnom integracijom u ovaj vojni savez mora postojati puni politički konsenzus u BiH.
„Svesna sam činjenice da je BiH zemlja tri konstitutivna naroda – Hrvata, Bošnjaka i Srba i svih ostalih građana koji u njoj žive, i da u BiH o svakom političkom pitanju moramo imati puni politički konsenzus, a to se odnosi i na pitanje NATO integracija”, istakla je Borjana Krišto.
Tokom obraćanja parlamentarcima, ona je strankama okupljenim oko koalicije HDZ-a, SDP-a i SNSD-a zahvalila na ukazanom poverenju i izrazila uverenje da je brzina kojom su dogovorena načela rada samo jedan primer kako vidi budućnost BiH.
„Prepoznali smo mnoge od tih izazova, kao što su odlazak obrazovanih i mladih ljudi i njihovih porodica, globalna privredna i energetska kriza, pitanje standarda naših građana, reforma bezbednosno-obaveštajnog sistema, pravna sigurnost, ograničene ustavne reforme i izmena izbornog zakonodavstva”, istakla je.
