Iako je, istina, u proteklih nekoliko godina zabeležen pad broja uplatno-isplatnih mesta, poređenje sa 2012. godinom pokazuje da kladioničari danas ipak imaju mnogo više lokacija za klađenje nego deceniju ranije.
Možda vas zanima
Naime, iz Republičke uprave za igre na sreću za „Nezavisne novine“ je potvrđeno da je u RS 2012. godine bilo 469 uplatno-isplatnih mesta, u 2017. godini 953, a u ovoj 842.
Tumačeći ove podatke, iz Asocijacije legalnih priređivača igara na sreću (ALPIS) kažu da je novi zakon, koji tretira ovu oblast, u proteklim godinama smanjio broj uplatno-isplatnih jedinica.
„Neupitno je da su mnoge kompanije, nakon donošenja novog Zakona o igrama na sreću u Republici Srpskoj, revidirale svoja poslovanja na ovom tržištu i zbog određenih nepovoljnih aspekata navedenog zakona, u smislu povećanja poreskih davanja, dvostrukog oporezivanja, itd., odlučile da smanje obim poslovanja i uplatno-isplatnih jedinica, te, nerijetko, povećaju poslovanje u drugom dijelu BiH i regionu“, navode iz ALPIS-a za „Nezavisne novine“.
Prema zvaničnim informacijama, po broju kladionica prednjače najveći gradovi u Srpskoj.
„Trenutno je najveći broj registrovanih kladionica u Banjaluci, Bijeljini, Istočnom Sarajevu, Zvorniku i Doboju“, rekli su nam iz Republičke uprave za igre na sreću.
Radnik kladionice u Banjaluci priča nam da gotovo nema društvenog staleža koji se ne kocka.
„Zvuči neverovatno, ali, recimo, penzioner koji je decenijama radio u inostranstvu dobije penziju i sedne za aparat ili igra takozvani bingo. I ne ustaje do fajronta. Potroši pola penzije. Ja to shvatiti ne mogu, ali tako je. Ozbiljan čovek, mučio se celi život, stekao dobru penziju i onda je spiska na kockanje“, rekao nam je ovaj radnik.
I to nije jedino iskustvo koje ga je, kako tvrdi, neprijatno iznenadilo tokom višegodišnjeg rada u ovoj branši.
„Kockaju mladi, stari, neobrazovani i visokoobrazovani, kockaju bogati, ali i oni koji nemaju ‘prebijene pare’. Ne znam kako neko može misliti da će svoju besparicu rešiti kockom“, ističe naš sagovornik.
Drago Vuković, sociolog, redovni profesor Univerziteta u Istočnom Sarajevu, ističe da ga je iznenadio broj sportskih kladionica koje posluju u Srpskoj.
„Prema mom mišljenju, veliki interes za kladionice je izraz neke krize društva. Ta želja, odnosno nada da se nešto može dobiti na kladionici, a što se nekome i dogodi, jeste zapravo bežanje od sučeljavanja sa stvarnim problemima. Kladionice i igre na sreću, generalno, ukazuju na nivo životnog standarda, odnosno nedostatak novca. To je jedna lažna hrana“, istakao je Vuković.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, ako uzmemo u obzir mogućnost dobitka, u pitanju je nada koja nas više udaljava nego što nas približava rešavanju problema.
„Trebalo bi da razvijamo promociju rada, da mlade ljude privolimo da rade. Ali mi, generalno, nemamo taj pristup, ne razvijamo kulturu rada – da mladi ljudi znaju da je rad osnova života, da bez radnih navika, odnosno struke, ne možemo da budemo uspešni ljudi“, naglasio je Vuković za „Nezavisne novine“.
