„Od početka primene važećeg Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, počev od 2012. godine do danas, imali smo ukupno 18 povećanja penzija, šest redovnih godišnjih usklađivanja i 12 vanrednih povećanja, a kada se saberu svi procenti nominalno je to 44,53 odsto, a efektivno ili stvarno povećanje je 54,73 odsto“, rekao je Milić.
On je dodao da je u ovoj godini dva puta bila i jednokratna isplata po 100 KM za sve penzionere, za šta je Vlada Republike Srpske izdvojila oko 55 miliona KM.
Milić je podsetio da je redovno godišnje usklađivanje penzija u januaru ove godine bilo po stopi od 3,36 odsto, a Vlada je paralelno donela odluku i o vanrednom povećanju penzija za 0,64 odsto, čime je obezbeđeno povećanje penzija od četiri odsto.
„Vlada je, vodeći računa o standardu najstarije populacije u Republici Srpskoj, u maju donela odluku o vanrednom povećanju penzija od 10 odsto i praktično išla korak ispred rasta inflacije i prosečne plate i penzije su u ovoj godini rasle nominalno za 14 odsto, a efektivno ili stvarno povećanje je 14,42 odsto i to je do sada najveće povećanje penzija u okviru jedne godine“, naveo je Milić.
Prema njegovim rečima, ako se uzme u obzir da su prihodi Fonda rasli za 15,04 odsto za prvih 11 meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine i tome doda rast broja korisnika prava, vidi se da je Vlada Republike Srpske, vodeći odgovornu politiku, zapravo sva ta povećanja u rastu prihoda već transferisala nazad korisnicima prava.
Rekordnih 325.000 osiguranika i rast prihoda penzijskog fonda
„Republika Srpska u jubilarnoj tridesetoj godini svog postojanja bileži rekordne podatke kada je u pitanju broj osiguranika, imamo 325.000 osiguranika koji su prijavljeni na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i plaćaju doprinose po stopi od 18,5 odsto na svoja primanja“, istakao je Milić.
Paralelno sa rastom broja osiguranika nezaustavljiv je i rast broja korisnika prava, kaže on i navodi da je to na godišnjem nivou oko 3.000 ili 1,2 odsto u odnosu na broj korisnika prava u decembru prethodne godine, što je još relativno visok procenat.
Milić je rekao da Fond PIO Republike Srpske godišnje zaprimi između 25.000 i 28.000 zahteva za ostvarivanje prava na penziju i ponovni obračun.
„Prihodi Fonda rastu iz meseca u mesec, što je najvećim delom posledica rasta prosečne plate i rasta stope inflacije, a za 11 meseci ove godine ukupan prihod je milijardu i 56,7 miliona KM, što je za 15,04 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine“, naglasio je direktor Fonda.
Kao bitno, Milić je naveo da je Fond u junu, avgustu i septembru imao naplatu doprinosa veću od 100 miliona KM, dok je prosečna naplata doprinosa mesečno 96 miliona KM.
Inicijatori elektronske razmjene podataka koja stiže i do zemalja EU
Milić je s ponosom istakao da je Fond PIO Republike Srpske bio inicijator uvođenja elektronske razmene podataka među penzijskim fondovima u regionu i da su 2014. godine imali jedan od najsavremenijih informacionih sistema, ako ne i najsavremeniji među penzijskim fondovima na prostoru bivše Jugoslavije.
„Iako smo jedan od najmanjih penzijskih fondova nastao na prostorima bivše Jugoslavije, po broju osiguranika i korisnika prava manji je samo penzijski fond Crne Gore, mi smo bili inicijatori i na redovnim godišnjim susretima fondova govorili o tome da bi uvođenjem elektronske razmene podataka o činjenici nastupa smrti korisnika prava ostvarivali velike uštede jedni drugima“, rekao je on.
Primenjujući elektronsku razmenu podataka i vodeći kampanju „Stop prevarama, do penzije pošteno“ Fond PIO je, kaže Milić, pravovremenim isključivanjem iz isplate umrlih korisnika uštedio više od 40 miliona KM.
„Dešavalo se da Fond iza neprijavljene smrti penzionera nastavi sa isplatom penzija do kraja godine, po zakonu sva ta preplaćena sredstva moraju da se vrate, ali najčešće se to ne uspe dogovorom rešiti sa naslednicima i onda sve to završava na sudu, a procenat naplate u takvim slučajevima je bio vrlo nizak i odlazili su milioni i milioni KM iz Fonda“, pojasnio je direktor Fonda.
Prednost od elektronske razmene za korisnike prava je da više ne moraju godišnje da dostavljaju overene potvrde o životu, naveo je Milić i dodao da Fond PIO isplaćuje penzije za 53.000 korisnika prava koji žive van teritorije Republike Srpske.
Na taj način Fond štedi novac, vreme, ljudske resurse i prostor za arhiviranje nekadašnjih 53.000 potvrda, jer je svaki od tih papira trebalo zavesti kroz kancelarijsko poslovanje i arhivirati, odnosno uložiti u pojedinačno u svaki pripadajući predmet.
Milić je rekao da je Fond PIO Srpske 2015. godine potpisao prvi sporazum o elektronskoj razmeni podataka sa Hrvatskom, potom Slovenijom, Crnom Gorom, Federacijom BiH, Srbijom i Makedonijom.
Prema njegovim rečima, Fond PIO Republike Srpske ima oko 12.000 korisnika prava koji žive u Hrvatskoj, u Sloveniji 1.500, Crnoj Gori 1.500, u FBiH 12.500, Srbiji 20.640, u Severnoj Makedoniji 150 korisnika prava, dok više od 12.000 korisnika prava Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje živi u Republici Srpskoj, 12.500 Republičkog fonda PIO Srbije, iz Federalnog zavoda MIO/PIO više od 10.000, oko 4.500 iz ZPIZ Slovenije.
„Elektronska razmena podataka o činjenici nastupa smrti vrši se sa svim državama na prostoru bivše Jugoslavije, a u toku su razgovori sa austrijskim penzijskim fondom PVA za potpisivanje takvog sporazuma, gde živi 1.100 korisnika našeg fonda, dok se procenjuje da je više od 7.500 građana Republike Srpske koji su korisnici prava na penziju austrijskog penzijskog fonda“, naveo je Milić i najavi da će takav dogovor naredne godine biti započet i sa nemačkim penzijskim fondom.
Zahtev i rešenje o penziji u samo jednoj sedmici
Pitanje svih pitanja o kojima rukovodstvo Fonda svakodnevno raspravlja je broj zahteva za ostvarivanje prava na starosnu, porodičnu ili invalidsku penziju, kaže Milić i podsjeća da je Zakon o upravnom postupku propisao da rešenje mora da se donese u roku od 60 dana.
„Nekada se u Fondu na rešenje čekalo mjesecima, pa i godinama, a mi sada imamo slučajeve da zahtev i rešenje budu u istoj sedmici kada je i podnesen zahtev, pa čak i u jednom danu“, naveo je direktor Fonda.
On je ukazao na problem da se ljudi oglušuju o apel Fonda da već godinu ili dve pre ispunjavanja uslova za ostvarivanje prava na penziju obrate u najbližu poslovnicu Fonda PIO kako bi se pokrenula procedura za kompletiranje zahteva.
„Trenutno imamo u radu 2.076 zahteva od kojih je čak 2.000 nemoguće rešiti, nepodobni su jer se čeka na kompletiranje dokumentacije, neki od podataka iz inostranstva“, ističe Milić i dodaje da analize pokazuju da u slučaju kada se osiguranik javi godinu dana pre sticanja prava na penziju i u najkomplikovanijim slučajevima Fond će od dana podnošenja zahteva doneti rešenje o ostvarivanju prava za svega nekoliko dana.
Stalno poboljšanje strukture penzija
Direktor Fonda PIO kaže da je stopa zavisnosti, koja pokazuje odnos broja osiguranika i broja penzionera, bitan parametar penzijskih sistema koji počivaju na principu međugeneracijske solidarnosti kakav je i sistem u Republici Srpskoj.
Prema Milićevim rečima, na prostoru bivše Jugoslavije nijedna država nema stopu zavisnosti ni blizu predratnom odnosu, najpovoljniju imaju Makedonci i to je nešto ispod dva naprema jedan, dok je u Republici Srpskoj taj odnos 1,19 naprema jedan, a najniži je bio 1,12 naprema jedan 2015. godine.
„Struktura korisnika prava stalno se poboljšava i to je jedan od benefita sprovedene reforme penzijskog sistema koja je krunisana reformiskim zakonom koji je u primeni od 2012. godine“, rekao je Milić.
On kaže da je pre 15 godina Fond PIO imao svega 47 odsto korisnika prava na starosnu penziju, danas je to nepunih 61 odsto, dok je 26,2 odsto korisnika porodične i 12,78 odsto korisnika invalidske penzije.
„Mi sa ovom strukturom već idemo ka strukturi korisnika prava razvijenih zemalja EU, s tim što imamo relativno visok procenat korisnika prava na porodičnu penziju, što je posledica proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata, odnosno više od 20.000 korisnika penzije iza poginulih u otadžbinskom ratu i relativno mali procenat žena koje su radile u nekom ranijem periodu pre rata“, rekao je Milić.
Prema rečima direktora Fonda, ako se posmatra samo prethodna godina, Fond PIO Republike Srpske je već na nivou fondova najrazvijenih zemalja EU, sa 71 odsto korisnika prava na starosnu penziju, svega sedam odsto invalidskih i ostalo su korisnici prava na porodičnu penziju, njih 22 odsto.
„Spremno dočekujemo narednu godinu i naš cilj je da penzionere, osiguranike i sve korisnike Fonda PIO učinimo još zadovoljnijim, da nastavimo sa unapređenjem poslovanja u svim segmentima, podizanjem nivoa kvaliteta pružanja usluga, da budemo još efikasniji, efektivniji, a uz to i ekonomičniji, jer uvek se može i mora bolje i više, bar malo“, zaključio je u intervjuu Srni direktor Fonda PIO Republike Srpske Mladen Milić.