Kada je prošlog juna Ukrajina dobila status kandidata za članstvo u EU, postalo je degutantno da taj isti status ne dobije i BiH, kaže Dodik i dodaje da smatra da se radi o zakasneloj griži savesti Brisela. Međutim, griža savesti nije jedini razlog što je BiH, prema mišljenju predsednika Republike Srpske u ovom trenutku dobila status kandidata.
Možda vas zanima
Kandidatski status za BiH – griža savesti Brisela
Da se radi o političkoj odluci, a ne o tome da je BiH ispunila tražene standarde i uslove, govori i činjenica da je ona još uvek međunarodni protektorat, navodi naš sagovornik.
„Prvi put se dešava da zemlja koja je pod protektoratom dobije neki status – postoji lažni visoki predstavnik, postoje sudije Ustavnog suda koji su stranci – sve to ostaje i Evropa se ne obazire na svoja ranija obećanja da će ta pitanja biti rešena pre kandidatskog statusa. Kada su predlagali 14 prioriteta, u njima stoji da BiH mora da bude suverena, da sama mora da odlučuje. I sve je to izgubljeno. Dakle, isključivo je pitanje politike, a ne standarda“, kategoričan je Dodik.
Takođe, kako kaže, proces dobijanja kandidatskog statusa liči mu na reakciju na odnose između Rusije i EU, odnosno Zapada.
„Oni nastoje da čitav Balkan pridobiju na svoju stranu, ali to svakako neće promeniti ništa. Mi ćemo i dalje ostati u dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom. I sa svim drugim zemljama naravno. I sa EU. Videćemo na koji će način oni tretirati pristup tome“, kaže Dodik.
Predsednik Republike Srpske poslednjih godina, kako kaže, razmišlja o tome, koliko je proces evrointegracija uopšte potreban Bosni i Hercegovini. Učlanjenje u EU, prema njegovim rečima, znači gubitak suvereniteta, koji država predaje Briselu. Evrobirokrate su to uvijale u oblandu priče o evropskim standardima i vrednostima, a toga više nema.
Dobijanje kandidatskog statusa za BiH Dodik više posmatra kao nešto što činovnicima u Briselu služi da se hvale da su nešto uradili, a, kako ističe, nisu uradili ništa.
Poslednjih godina sve više razmišljam da li je proces pridruživanja Evropskoj uniji za nas, kaže nam Dodik:
„Deluje da je to neizbežno. To je zato što je Evropa napravila svojevrstan sistem okupacije za zemlje koje su na evroputu, tako da najčešće sistemom kažnjavanja pokušavaju da dobiju saglasnost za neko kretanje. Dokle će to ići, dokle će to ljudi trpeti, da li će se Evropa zadržati… Uglavnom, jedan moj prijatelj koga veoma cenim i koji je dugo u politici, kaže da, dok mi dođemo do EU, ona će se raspasti. Tako da je i to varijanta, videćemo šta će biti“.
Možda vas zanima
Brz dogovor o formiranju zajedničkih institucija
Slučajnost je htela da se istog dana kada je Evropski savet odlučio da BiH dobije status kandidata za članstvo u EU, politički prvaci iz BiH, pobednici na izborima iz oba entiteta, sastanu i dogovore formiranje zajedničkih institucija. Iz RS su bili prisutni predstavnici koalicije okupljene oko Dodikovog SNSD-a. Iz drugog entiteta predstavnici HDZ-a i „Osmorke“, koalicije okupljene oko SDP-a.
Dogovor oko formiranja vlasti u zajedničkim institucijama pao je veoma brzo, što je neuobičajeno za bosanskohercegovačke uslove.
Dodik navodi da će, za razliku od dosadašnjih praksi, zajedničke institucije vlasti biti formirane već u prvoj polovini januara iduće godine.
„Do Nove godine će otpočeti procedura, ali imajući u vidu proceduralne stvari, protokole, zakazivanja i ostalo, u prvoj polovini januara i formalno će biti izabran Savet ministara“, najavljuje predsednik Srpske.
Srpska dobija ekonomska ministarstva bezbednosti
Prema zakonu, Republika Srpska u Savet ministara delegira četiri ministra. Na sastanku sa partnerima definisano je koja ministarstva pripadaju RS. To su Ministarstvo finansija i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i Ministarstvo bezbednosti, koje je, prema Dodikovim rečima od posebnog značaja za Srpsku.
„Mi imamo politiku vezanu za migrante koja ne korespondira ni sa evropskom politikom u značajnom obimu, niti korespondira sa politikom u drugom delu BiH. Mi ne želimo da vidimo migrante stacionirane na našim prostorima. I ministarstvo bezbednosti imaće određenu ulogu u svemu tome. Mislim da je to važno“, kaže on.
Četvrto ministarstvo koje je dogovorom pripalo Srpskoj je Ministarstvo ljudskih prava i izbeglica.
„Tu ima dosta programa pomoći izbegličkoj populaciji ili onima moji se vraćaju putem izgradnje stambenih i drugih objekata. Mada realno, nema više potrebe za takvim ministarstvom koje se bavi izbeglicama. To je tema koja se pojavljuje samo u administrativno-birokratskim formama. Tu nema pitanja koja se u okviru redovnih ministarstava ne mogu rešiti. Dakle, ta četiri ministarstva“, ističe Dodik.
Što se formiranja zajedničkih institucija tiče, naš sagovornik napominje da se ne radi o koaliciji, već o partnerstvu stranaka koje su na izborima u entitetima dobile demokratski legitimitet.
Stoga je i napravljeno logično partnerstvo – sa strankama iz Federacije koje su osvojile najveći broj glasova.
Možda vas zanima
O članstvu u NATO-u nema ni govora
Međutim, pored same brzine kojom je dogovor postignut, upada u oči i činjenica da su učesnici sastanka pažnju obratili na ono što ih spaja, a ne na ona pitanja (kao što je članstvo u NATO) u kojima se sukobljavaju.
„Mi diskutujemo o tome, ali to nije deo dokumenta koji smo potpisali. Ne preferira se NATO ni u kom pogledu. U svakom slučaju, naše osnovne, bazične politike ostaju iste. NATO neće imati našu podršku za članstvo BiH. Vidim da neki kažu da je to prihvaćeno. Nije tačno“, kaže Dodik i naglašava da je prihvaćen program reformi u kome se prvi put napominje da to ne prejudicira članstvo u Alijansi.
„Druga stvar, više nema komisije za integracije sa NATO-om, koja je bila do skoro, nego ima komisija za saradnju sa NATO-om. Prema tome, sve je to promenjeno. Oni koji govore o tome, najbolje ih demantuju funkcioneri NATO koji kažu da svaka odluka o integracijama mora da bude usvojena na nivou BiH. Znači, ništa nije odlučeno. Mi to nećemo, mi pratimo Srbiju. I verujem da je, kako se stvari odvijaju, sve manje mogućnosti da mi budemo deo tog saveza“, ističe Dodik.
