Naime, on je na svom Telegram kanalu napisao da se pitanje legitimnih vojnih ciljeva tokom istorije čovečanstva na razne načine tumačilo, kao i da se to različito tumači i tokom aktuelnog konflikta u Ukrajini.
Možda vas zanima
Na primer, kako je kazao, o toj temi vole da pričaju brojni američki rusofopski senatori uprkos tome što postoje pravila ponašanja za vreme oružanih sukoba (jus in bello).
Medvedev je ujedno i nabrojao koje su to legitimne vojne mete danas:
1.
Bilo koja vojska protivnika koja nije izvučena iz sastava oružanih snaga,
2.
Bilo koja vojna i pomoćna tehnika protivnika,
3.
Svi objekti koji se odnose ka vojnoj infrastrukturi i koji doprinose realizaciji vojnih ciljeva (mostovi, stanice, putevi, energetski objekti, fabrike i radionice koje izvršavaju vojne zadatke),
4.
Vojno-političko rukovodstvo zemlje neprijatelja,
5.
Oružane snage drugih zemalja koje su zvanično ušle u rat, a koje se smatraju saveznicima neprijatelja, kao i objekti koji se nalaze na teritoriji neprijatelja.
Možda vas zanima
Međutim, danas se postavlja i glavno pitanje – da li može hibridni rat, koji je de fakto objavljen Rusiji od strane NATO, da se smatra i ulaskom Alijanse u sukob sa Moskvom?
Pored toga, postavlja se pitanje i da li može da se isporuka ogromne količine naoružanja Ukrajini smatra napadom na Rusiju?
„I, naravno, da li se prve četiri stavke računaju i kao legitimni vojni ciljevi kada je reč o Severnoatlantskom bloku“, zapitao se Medvedev.
Ruski političar je dodao i da rukovodstvo država-članica NATO jednoglasno tvrde da njihove zemlje ne ratuju protiv Rusije, iako svi dobro razumeju da je stvar potpuno drugačija.
