Predsednica i premijer privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani i Aljbin Kurti i predsednik skupštine Glauk Konjufca potpisali su zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.
Potpisivanje je obavljeno na zvaničnoj ceremoniji u Prištini, a Aljbin Kurti je najavio je da će tokom ove nedelje Priština zvanično podneti zahtev za članstvo u EU. Kurti je dodao i da je „došlo vreme da se prelaskom u novu fazu odnosa sa EU davno priznati status potencijalnog kandidata zvanično pretvori u status kandidata“.
Evropska „kazna“ za Srbiju
Dan Ranije u Briselu je na Savetu ministara EU usvojen zaključak prema kome vladavina prava na Kosovu*ocenjena pozitivno dok za Srbiju neće biti otvaranja novih klastera u decembru kako se očekivalo, a kao razlog je navedeno da je izostala usklađenost sa spoljnom politikom EU.
Zoran Milivojević, diplomata u penziji, nije iznenađen pre svega odlukom Brisela koja se odnosi na nas.
„Pošto Srbija nije uvela sankcija Rusiji to za njih znači da nema napretka u pristupnim pregovorima zato što su oni taj stav prema sankcijama promovisali u najvažniji kriterijum za napredak ka EU,“ kaže Milivojević.
Taj pritisak na Srbiju za uvođenje sankcija, dodaje on, će se nastaviti i tu nema ničeg novog.
„Što se tiče Prištine ona je pohvaljena na tom sastanku za vladavinu prava što pokazuje kakve su političke intencije, da preovlađuje geopolitički aspekt i da se ne treba ničemu novom nadati,“ ističe naš sagovornik.
Aplikacija EU za unutrašnje potrebe
Što se tiče Prištine i njene aplikacije za pristupanje EU, Milivojević kaže da se radi o čisto političkom manevru koji nema nikakvu pravnu osnovu.
„U pravnom smislu je to nemoguće iz dva razloga: Lisabonski sporazum u članu 49 koji se odnosi na nove članice i na pristupanje EU isključivo govori o državama. Kosovo nije država, nema pravni subjektivitet niti kapacitet i u tom smislu se ne bi mogla njihova aplikacija čak ni razmatrati jer to ne bi bilo u skladu sa Lisabonskim ugovorom koji je Ustav EU,“ objašnjava Milivojević.
Druga stvar se tiče konsenzusa koji je nemoguće postići oko ove teme jer, podseća sagovornik Sputnjika, ima pet država EU koje ne priznaju Kosovo.
„I u tom smislu je nemoguće ovo razmatrati. To je, prema tome, samo politički akt koji je usmeren ka tri linije: jedna se odnosi pet država članica EU da promene stav, druga je usmerena prema Srbiji da, kako kažu, prihvati relanost i prizna Kosovo. Treća linija je pokušaj da se i na ovaj način potvrdi državnost Kosova,“ ističe Milivojević.
Običan politički manevar
Ako nije moguće da se kosovska državnost potvrdi na globalnom planu, napominje on, onda se pokušava da se to ozvaniči makar u okviru transatlantske zajednice.
„A onda na taj način da se vrši pritisak prema spoljnom svetu u korist pune kosovske državnosti. Imajući u vidu Lisabonski ugovor i tu ključnu i najvažniju pravnu međunarodnu smetnju da prijem može da se odnosi samo na države a Kosovo to nije, onda nije moguće otvaranje ni procedure za razmatranje njihove aplikacije jer takvu aplikaciju razmatra Savet EU kao vrhovno telo. Ukoliko se oko toga saglase onda se aplikacija upućuje na druge organe odnosno na Komisiju da sačini predlog koji ide na Evropski parlament koji mora da se saglasi i tako dalje,“ objašnjava on.
Milivojević iz ovih razloga zaključuje da se sve ovo može posmatrati kao politički manevar koji ima za cilj da ubrza sklapanje mozaika koji je sada na dnevnom redu u funkciji ubrzavanja rešavanja kosovskog pitanja i da se što pre kosovska državnost potvrdi.