Banjaluka – Vesti koje unazad nekoliko dana dolaze sa raznih strana govore o tome da bi Bosna i Hercegovina – kao poslednja zemlja u regionu – u četvrtak mogla dobiti kandidatski status za članstvo u EU, za koji je zahtev iz Sarejeva otišao pre nešto manje od sedam godina.
Ono što javnost iznenađuje više od vesti da bi Brisel mogao preći preko nekih ranije ispostavljenih zahteva i progledati kroz prste liderima koji su zadatke Evropske unije opisvali kao političke i neprovodive, jesu neke medijske analize, ali i poruke visokih zvaničnika, da se za prelazak na sledeću stepenicu u davno započetim evrointegracijama, građani trebaju zahvaliti – Rusiji. Banjalučki mediji pišu kako najzaslužniji faktor za ovu odluku Evropskog saveta jeste Rusija, to jest rat u Ukrajini, ali se podseća da odluku mora podržati svih 27 članica EU.
Možda vas zanima
Navode se neke pretpostavke po kojima evropske zemlje žele da vežu zapadni Balkan za sebe i ograniče uticaj Rusije na region. Internet portal „Euroaktiv” specijalizovan za praćenje EU dobio je uvid u nacrt dokumenta koji će evropski lideri usvojiti.
I u njemu se, kako izveštavaju mediji, navodi kako je za preporuku kandidatskog statusa zaslužan trenutni geopolitički kontekst.
O tome zašto BiH nije dobila kandidatski status još pre sedam godina, postoji manje-više visoko stepen saglasnosti među analitičarima, koji najvećim delom krivca vide prevashodno u Briselu. Dodatno uverenje u ispravnost svojih tvrdnji daje im potvrda da su evropska pravila promenjiva i da je moguće zanemariti ih, što pokazuju primeri ratom zahvaćene Ukrajine, kao i Gruzije, a sada verovatno i BiH.
Aleksander Šalenberg, ministar spoljnih poslova Austrije, je izjavio da njegova zemlja podržava kandidatski status za BiH jer je protiv toga da zemlje istočnog susedstva imaju drugačiji tretman u odnosu na zapadni Balkan.
„Podržali smo kandidaturu za Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju i sada ne smemo zaboraviti jugoistok. Imamo region u kojem moramo biti mnogo prisutniji”, rekao je on.
Međutim, komentatori novih signala iz EU primećuju kako građani u oba entiteta ovakve vesti dočekuju sa znatno manje euforije i entuzijazma nego pre deceniju ili dve, verovatno umorni od stalnog ispostavljanja uslova i neprestanog uzmicanja Brisela da se konkretno odredi o evroperspektivi BiH i ovog regiona.
Sem što će kandidatski status za BiH po svemu sudeći biti uslovan i vezan za još neke zadatke, analitičari primećuju zamor u javnosti zbog višedecenijskog iscrpljivanja temom o potencijalnom članstvu. Posebno navode da kandidatski status označava tek početak dugotrajnih pregovara u brojnim poglavljima, što u zemlji poput BiH malo ko doživljava kao posao koji može biti okončan za deceniju ili dve, posebno zbog iskustva daleko efikasnijih država, kao što su Srbija ili Turska.
Stoga je i Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva BiH u prvoj reakciji navela da „treba da počnemo da poštujemo sebe i da gledamo kako da kroz regionalne inicijative dođemo do infrastrukturnih poboljšanja, neometanog protoka ljudi, robe, kapitala, studenata, radne snage i slično”.
„U tom smislu posmatram dve važne inicijative, jedna je Berlinski proces, a druga Otvoreni Balkan koji bi bio neka vrsta nadogradnje i dao nam mogućnost da naša privreda ima neometano kretanje kroz regiju, zbog toga sam veliki zagovornik te inicijative”, konstatovala je ona.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da podržava mogućnost da BiH dobije status kandidata za EU, ali da ostaje nejasno mnogo toga u vezi sa tim, budući da je u ranijim razgovorima uvek isticano da taj status automatski znači eliminaciju visokog predstavnika i stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.
„Naravno da podržavam status kandidata za BiH, ali u ovom trenutku to se mnogo razlikuje od onoga što smo učili svih ovih 20 godina o tome. Pozdravljam mogućnost da se to desi, ali ostaće mi nejasno mnogo toga”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.
Šef Predstavništva Republike Srpske u Briselu Mario Đuragić procenio je nedavno da BiH u najboljem slučaju može dobiti „uslovni kandidatski status”, te obrazlaže kako takav položaj „suštinski ne znači ništa”.
Član Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju u prethodnom sazivu Skupštine RS Srđan Mazalica izjavio je nedavno da Srpska treba da bude veoma oprezna kada je reč o davanju ustupaka zarad evropskog puta BiH, posebno imajući u vidu da je i EU sklona da postupa kontradiktorno.
„Proces evrointegracija uopšte nije u interesu političkog Sarajeva ako nema centralizacije BiH”, smatra on i podseća da među 14 zahteva postoje i oni koji su neprihvatljivi za FBiH, kao što je rešavanje pitanja stranih sudija u Ustavnom sudu BiH.
Možda vas zanima
„Naravno da razumemo da se određeni ubrzani koraci prema EU dešavaju zbog određenih geopolitičkih prilika i da u tom smislu oni posmatraju Zapadni Balkan kao mesto kome treba omogućiti prostor za EU”, poručila je u ponedeljak iz Atine Željka Cvijanovićeva i naglasila: „Za nas je važno da se, kada je reč o dobijanju kandidatskog statusa EU, stvari dešavaju na partnerskom nivou, da se poštuje Ustav i ustavna struktura u okviru koje je jasno definisano šta to koji nivo vlasti ima na raspolaganju od ustavnih nadležnosti i šta je, konačno, obaveza kojeg nivoa vlasti”. Ona je naglasila da je za Srpsku crvena linija „nasilna centralizacija”. „To je nešto što ne možemo prihvatiti i ne postoji cena za koju bismo to prihvatili. Svi problemi u BiH unazad nekoliko decenija bili su vezani za nasilnu centralizaciju”, konstatovala je Cvijanovićeva.
